Филателиста

та су основани састанци, који су имали мањи обим пословања од карантина, тј. ту се нису задржавали људи и роба, нето су само вршене размене преко једне границе („парлаторија“) ограђене гредом. Те године, 1836, Србија убрзо има следеће карантине; Алексинац, Мокра Гора, Рача (на ушћу Дрине, према Босни), Рашка, Брегово (доцније Радујевац, према Бугарској) и следеће састанке: Шепачка ада (код Лознице), ЈБубовија, Василина Чесма (на Јавору), Суповац (на путу Алексинац — Ниш), Јанкова Клисура (на путу Крушевац Куршумлија), Вршка Чука (код Зајечара), Падирало (на путу Сврљиг — Бела Џаланка).

Из упутстава датих за оснивање карантина и састанака закључило би се да је свуда постојао уређај за дезинФфекцију писама, јер не само да су прописане мере за кађење писама и чак да мора постојати и специјална соба за то, него су прописане мере, како ће се нримати писма и на састанку („службеник карантина прихвата писмо држаљом са процепом, пошто га је отворио онај, који га предаје, па га носи на кађење итд). У „Устројеније погранични састанака: дају се тачни прописи у погледу писама (глава У. И ту се води рачуна о томе, да се приликом отварања писама не повреди печат (приватни печат лица које шаље писмо), да се ставља у ма-

шину за кађење и да се затим запеча-

Ћћују санитетским · печатом. Међутим, због протеста поводом отварања писама прешло се на пробадање писама (шилом, врхом ножа), па се онда вршило кађење. На протесте београдског везира да се бодена писма не могу да читају, одговорио је кнез Милош преко Алексе Симића да се боду само она писма, која се не-отварају, а она која се отварају само се окаде. Види се да се већ овом уредбом од 31. Х. 1889 предвиђа, односно прописује ударање санитетских печата на састанцима и карантинима, за дезинфикована писма. Међутим, ја не знам да постоји неко писмо са наших састанака, на коме је потврђена дезинфекција санитетским печатом. Није ми познато писмо са других карантина сем Алексинца са санитетским печатом. Специјално за Алексинац кнез Милош је већ 24. УПТ. 1836 дао упутства директору контумаца Алексинац да се сагради и сандук за кађење писама. 29. ТХ. 1836, дакле одмах по отварању карантина у Алексинцу (званично 1 септембра 1836 г.) кнез Милош даје прописе о кађењу и назначује да писмо не буде бодено него »нека се баци у кад". Међутим, директор контумаца (Н. Ћефала), кад је добио врст да је у Цариграду куга, наредио је да се та иста пошта „добро накади", а „прифатна' писма за Београд јесу прободена и на-

43 у