Филателиста

(Скупљачи у иностранству врло цене и граже овакав материјал. Постоји код њих антересовање и за наше највеће реткости, нарочито у Америци, али наши скупљачи треба да настоје да наш ретки материјал остане код нас.

У последње време од стране неколицине наших скупљача интензивно и темељито се проучавају таксене марке Србије. То на-

стојање потпуно је оправдано и могу се очекивати жељени резултати. Том њиховом настојању нека допринесу и ови подаци о употреби српских поштанских марака у фискалне сврхе.

(По подацима добивеним од Г. Николе Вукавине из Загреба).

4. Б. Спајић

(Осамдесетотодишњица Бутаребе поштанесбе Mapbe

До 1878 године Бугарска је била турска провинција и у њој су биле у употреби турске марке, које су у то време биле у оптицају. Кад је Бугарска на Берлинском конгресу (13 јула 1878 године) призната за самосталну државу (под номиналним турским суверенитетом), од тада је за унутрашњу пошту наплаћивана такса у готовом, а поштанске пошиљке су биле жигосане франко-жиговима. То су били бугарски предфилателистички објекти. За инострану кореспонденцију служило се аустриским и француским поштама, које су биле отваране у већим местима, нарочито у трговачким пентрима, за време турске владавине.

Тек 13 маја 1879 год. Бугарска је добила своје марке. Те су марке израђене у Русији (у државној штампарији у Петрограду, данашњем Лењинграду), са сликом хералдичког лава са кнежевском круном, са вредносним ознакама у сантимима и у франку. (Ове су вредности имале исту слику, израђену у двема бојама, на папиру који је био употребљаван и за израду тадашњих руских марака, —- са истим водознаком. Било је издато пет вредности: од 5, 10, 25, 50 сантима и | франка. Ове су марке у почетку биле поништене жигом са петокраком звездом, без ознаке места MH датума.

Мако још под турским суверенитетом, Бугарска је, потпомогнута од Русије, примљена за члана (Светског поштанског савеза | јула 1879 године.

Упоредо са издањем поштанских марака. почела се развијати у Бугарској и филателија. Како наводи чехословачка „РЏагеће“, Христо Г. Данов издао је 1881 године у Пловдиву први бугарски албум за сабираче поштанских марака. Уопште, пада у очи да се филателија била развијала много јаче у унутрашњости Бугарске него у њеном главном граду — Софији. — Године 1891 у јануару почео је излазити у Панађуришту први бугарски филателистички часопис „Тимброфил“ под уредништвом А. Кирилова. После две године било је основано у Пловдиву прво бугарско филателистичко (тимброфилско, — како се тада звало у Бугарској) друштво, које је од 15 септембра 1893 године почело издавати свој часопис „Глас бугарског тимброфилског друштва“.

За прославу 80 годишњице првих бугарских поштанских марака издала је бугарска управа пошта у мају 1959 године једну серију марака и два блока са разним сликама из поштанске службе.

А. Петровић

„DER JUNGSAMMLER" O НАШЕМ

ПРИГОДНОМ ЖИГУ

(Овај западнонемачки омладински филателистички часопис у броју 45 за јули 1959 г. доноси слику нашег пригодног жига употребљаваног на Јуфизу ТУ и следећи текст:

„„Доносимо слику врло лепог пригодног жига југословенске поште за Јуфиз ТУ, прву југословенску националну омладинску филателистичку изложбу у Дубровнику, одржану у мају 1959 године.

Како је лепо, што се у иностранству увек не придржавају кружног облика за пригодне жигове! (Савезна пошта имала би доста да се поучи из тога“.

И3 УЈЕДИЊЕНИХ НАЦИЈА

(Ове године, емисија „Права човека“, коју издаје управа пошта ОУН сваке године 10 децембра, биће замењена емисијом „Свет"ске године избеглица.

106