Филателиста

· од 18. УП. 1959; па розн пи Мозаш. Tekst: „IL. SMOTRA IZVIĐAČA BiH / МОЗТАК“. — Рта. М. 35 / 24. — С.

488. — ВОКАСКО ЈЕХЕКО. — 25. VII = 5. VIII. 1959. za Prvu smotru Saveza

izviđača BiH na Boračkom jezeru; odobr. G.

dir. Br. 9157/1 od 18. VIL 1959; na privre-

тепој робзн па Вогаскст jezeru. — Tekst: „Il. SMOTRA IZVIĐAČA BiH / ВОRAČKO. JEZERO“ — Pmt M. 35 / 24. — C.

Hani yMeTHMHM Ha M5DaAM Mapaba Божидар Jabati

One rTOJU4He HaBpiimo je 60 romM4Ha 2RJMвота наш уметник Божидар Јакац, академски сликар из ЈЉубљане, који је дао, поред многих других Уметничких радова и цртеже за више лепих марака. Тим својим радовима, који нас филателисте, највећма интересују, заслужио је да се наши читаоци упознају са њетовим животом и целокупним радом.

Користимо се лепим подацима о Б. Јакцу из написа Т. Потокара, који је објављен у „Политици“.

Божидар Јакац родио се у Новом Месту 16 јула 1899 године. Своје детињство провео је безбрижно, у радости и весељу, у кругу своје породице, али му је већ прва младост била горка. Јакац је у свом ротном месту завршио четири разреда гимназије, када му се породица, због материјалних невоља, непосредно _пред Први светски рат, преселила у Румунију, те је он морао прећи даљим рођацима у Идрију и тамо наставио школовање. Да би се издржавао, морао је радити и као физички радник; чак је копао "ровове у непосредној (близини тадашњег италијанског фронта. Кад му је било 18 година, морао је ићи у рати борити се на Пијави.

Из рата је донео низ цртежа, па је са два био заступљен на заједничкој изложби словеначких уметника у Јакопичевом павиљону у Љубљани 1918 године. Јакчев даљи уметнички развитак текао је необично брзо: 1919 године одлази на Академију у Шраг, где је на основу показаних радова одмах примљен у другу годину. Јакчев таленат задивио је прашког граифчара Аугуста Бремзеа, који га прима у своју специјалку. Јакац 1923 године завршава с одличним успехом и Академију у Опецијалку. — Кад је 1921 године Бремзе издао у Лајпцигу чувену графичку мапу „РПле РЏаег' са свега 30 примерака, с радовима најпознатијих немачких графичара тога времена, био је у њој заступљен и млади Јакац дрворезом „Радничка мајка“. Колико је учитељ волео свога ученика, првот у рангу, може се закључити по томе што му је 1923 године у Прагу приредио прву изложбу.

- Прешерна — са Прешерновом

Јакац је веома много путовао по иностранству; био је у Немачкој, Италији, у Џаризу, Тунису, САД, Норвешкој и Мађарској. Путовања и боравци у иностранству инспирисали су младог уметника и условили његов брзи развитак, првенствено на подручју графике.

Треба подвући изузетну Јакчеву плодност. Његов опус несумњиво броји преко две хиљаде радова. Више·од половине спада у подручје графике, али има и много цртежа, уља и пастела.

За 40 година рада излагао је самостално У домовини и у иностранству готово 30 пута.

Није мање значајан његов педагошки и организациони рад. После ослобођења изабран је за првог ректора Академије за ликовне уметности у Љубљани, на коме се положају и данас налази. Много је радио на организацији Народне и Модерне галерије у Љубљани, а изабран је и за претседника Савеза ликовних уметника ФНРЈ. Редован је члан Словенске академије од 1949 године.

Значајно место у његовом целокупном делу заузима партизанска графика. У партизанима је био од 1943 године. На“ заседању АВНОЈ-а у Јајцу цртао је Маршала Тита, док је други његов портрет израдио 1947 године.

И у вези сфилателијом његови су радови значајни. Он је дао више лепих цртежа sa марке: 1949 године израдио је цртеж за марке издате о стогодишњици смрти словеначког песника Фр. сликом; 1951 године израдио је цртеже за пригодне марке издате поводом десетогодишњице Освободилне фронте у Словенији, са сликама на једној марци Стана Розмана, а на другој једног курира из НОБ Словеније; — исте године израдио је и цртеж за марку издату за прославу 1 Маја у СТТ-ВУЈА; — 1952 године израдио је цртеже за марке издате за шездесети рођендан Маршала Тита са његовим сликама; — 1955 године цртеж за марку за Прву међународну граФичку изложбу у Љубљани; — 1957 године израдио је цртеже за серију марака знаменитих људи из југословенске културно-историске прошлости — сло-

135