Филателиста

боку бразду у развоју српске филателије, био је Евжен Дероко (рођен 19 августа 1860, умро 18 маја 1944 у Београду као помоћник тенералнот директора железница у пензији).

Први чланак из филателије Дероко је написао 1905 године и објавиоа га у „Шид тетфјег | Briefmarkem Journal”-y Браће Зенф под насловом „Да ли су српске новинске марке од 1866 године поштанске или таксене марке: Тим чланком је отпочео његов врло плодан и озбиљан рад на проучавању српских марака, а самим тим и на ширењу и популарисању српске филателије,

Несумњиво да је Дероко до сада највећи истраживач српских марака и целина. Користећи страну стручну литературу, оперишући обилно с нашом архивском грађом и документацијом, Дероко је поставио солидну основу филателистичкој литератури у Орбији. Нико пре њега, па ни до данас, није такб стручно, а истовремено са великим замахом ушао у проблематику српских поштанских марака. Желећи да их што свестраније проучи, Дероко је наилазио на многе тешкоће. Он се трудио да отргне од заборава и незаинтересованости сакупљања све српске вредноснице. И он и Валтер, сваки на свој начин, немајући везе један са другим, са пуно елана и љубави борили су се за достојно место српских вредносница у свету филателије. Дероко је одлазио из библи-

отеке у библиотеку, из архиве у архи-

ву, па чак, као што раде данашњи новинари, интервјуисао појединце, небили наишао на неки нов податак или докуменат о нашим маркама. Он је, као исправан и прави филателиста, дао све од себе, како би нашу филателију ODOгатио својим дугогодишњим искуством и своју земљу уздигао у ред осталих културних заједница, у којима је и филателија заузела своје право: место. Већ 1906 године Дероко учествује на великој међународној изложби у Лондону и са својом збирком чини велику пропаганду за Србију и њене марке. — Године 1911 излаже у Бечу, где је био изабран за почасног члана ове успеле међународне изложбе. — Те исте године је објавио у „Вегтег Вмепашкеп Хефћцтлве"-у резултате својих истраживања о српским маркама издатим од 1866 — 1911 године (закључно с издањем од 1905 године — Краљ Петар у овалу које је тада још било у течају), а током 1912 и 1913 године у часопису „Пет Gamzsachen Sammier” O српским поштанским целинама. — Године 1914 изашла је, у издању познате фирме Ф. Козака у Берлину, нешто допуњена и исправљена монографија, прештампана из напред наведених часописа, под називом „Сезсћфећје дег iPostwertzeichem уоп Зетлјеп 1866 — 1911". — Године 1914 изабран је за почасног члана изложбе-

ног одбора међународне изложбе, која се припремала у Џаризу, али која, услед избијања Шрвог светског рата, није била одржана. — Године 1921 Дероко је постао почасни члан Српског филателистичкот клуба у Београду, од 1926 његов претседник, а од 1987 године почасни доживотни претседник. — 1930 године Дероко је почасни члан велике међународне изложбе у Берлину (,„Троsta”). — У току 1932/3 године у београдском дневном листу ,„Време" штампа низ чланака о српским поштанским маркама, углавном по подацима из поменуте књите издате 1914 године. Ти чланци, намењени ширем читалачком кругу, би-– ли су писани популарно, без много појединости, које би "могле да занимају само оне сакупљаче који се детаљно

баве проучавањем српских марака. Ове чланке, допуњене и складно повезане у једну целину, објавио је 1935 године у књижици под насловом „Поштанске марке Србије у историском прегледу". — Кад је 1938 године основан Југословенски филателистички савез, Дероко је изабран за његовог првог претседника и на тој части остао до последњег дана живота Савеза, — 6 априла 1941 г. — Он је на „Филателисти" стално и вредно сарађивао, а током 1985/6 године у њему је објавио резултате проучавања српских (марака издатих од 1911 до 1918 године, што је, у ствари, наставак његове раније студије, у којој су биле обрађене марке издате од 1866 до 1911 г. — Бечки часопис „Бле Роз!тпагке> отштампао је 1936 године у посебној свесци његову студију „Рје Розstemipel von Serbien 1840 15 1921", за коју је дао исправке и допуне у „Запштјетwoche” бр. 22/28 од 1938 године. — Исте 1936 године додељено му је највеће одликовање, које даје немачка филателија заслужним радницима на пољу филателистичкот истраживања — Линденбергова медаља, а државни немачки са-

172