Филателиста

1939 годину, који ми у целости доносимо у овом двоброју „Филателисте". У њему је јасно оцртана слика почетника филателиста, међу којима се јављају и озбиљнији сакупљачи — лекари, официри, начелници разних управа, па је међу њима био и тада млади краљ Милан Обреновић.

Међу најстарије сакупљаче у Србији треба поменути: Др. Јована Данића, лекара; Јевтимира Поповића и Петра Јовановића, начелнике Железничке ди-

грекције, Вјећеслава Јузу, мајора; Мих.

Тадића, адвоката; А. Пехаца, грађевинара; Негована Рајића и Драг. Љотића, чиновнике Главне контроле; Милана М. Кр. Ђорђевића, адвоката; Михаила Лучића, инспектора Жел. дирекције; Јеремију Станојевића, пуковника; Стеву Ђорђевића, инспектора Мин. финансија и др. Њихово окупљање није било унапред одређивано и организовано. То је био састанак појединаца код њихових кућа уз црну кафу и чашицу вина. За време аустро-угарске окупације за време Првог светског рата, ови састанци су се проредили, али нису потпуно престајали. У времену од 1916 — 1918 године састанци су се одржавали, утлавном, у радњи Косте Николаћи и Друга, у Кнез Михаиловој улици бр. 18, где је био запослен познати сакупљач нарочито српских марака, Љубомир Цветковић. Ту су у једној посебној просторији. ондашњи сакупљачи измењивали марке и показивали своје збирке. Готово није било дана да се овде не састану по неколико од њих. На тим састанцима било је говора и о оснивању филателистичког клуба по свршетку рата. Те жеље могле су се остварити тек 17 септембра 1919, кад је основан Српски филателистички клуб, који је био и први организовани Филателистички клуб у Србији.

Поред Љубе Цветковића, видну улогу у оснивању овог клуба одиграли су и Мија Филиповић и Др. Вук Симић-Вакановић, чланови Хрватског филателистичког друштва из Загреба, који су тада живели у Београду. Филиповић је дошао у везу са Цветковићем и предложио му оснивање филателистичког клуба, испрва као подружницу Хрватског филателистичког друштва из Загреба, стим да њихов лист „Филателиста“ штампа клубске извештаје, обавештења и др. Једнога дана, у пролеће 1919 године, у бифеу Словенца Новака, у улици Маршала Тита бр. 5 (тадашња Краља Милана), састала се неколицина сакупљача из Београда да реше питање оснивања филателистичкогт клуба. Били су присутни: JB. Цветковић, M. Филиповић, Рад. Попе-Драгић, Вј. Јуза, Д. Јботић, Н. Рајић и др. Одлучено је да се припреме клубска правила и одређени су М. Филиповић и Попе-Драгић

,

да израде нацрт правила. На једном каснијем састанку била су примљена правила и затим поднета ондашњој Управи града на одобрење. Предлагани су били: Цветковић, Филиповић, ПопсДрагић, Љотић и Рајић.

На друштвеном састанку од 17 сеп-

тембра 1919, на коме су били присутни: Љ. Цветковић, Еуген Лутероти, М. Филиповић, Иван Раверта, Негован Рајић и Др. Вук Симић, донесен је закључак да се клуб назове „Српски филателистички клуб: и изабрани су за претседника Љуба Цветковић и за секретара Др. Симић.

Прва главна годишња скушштина 0држана је 21 марта 1920 у кафани „Триглав“ на Зеленом венцу; тада је изабрана и стална управа клуба: за претседника ЈЉБ. Цветковић, за потпретседника М. Лукић, за секретаре Б. Валтровић и Др. В. Симић-Вакановић, за бла-

гајника Д. Обрадовић и за чланове управе Богдановић, Станојевић, Илић, ЏПопе-Драгић, Филиповић, ЈЉотић и Јуза. Клубу није било стално седиште ког „Триглава“, већ су се састанци одржавали у Другој и Првој гимназији, код „Империјала“ и др. најзад у „Занатском дому“, где га је затекао Други светски рат. Године 1925 Љ. Цветковић предаје дужност претседника Е. Дероку. Његовим доласком за претседника и ступањем у чланство и управу неколицине еминентних филателиста живот у клубу се развио на опште задовољство. Како се у међувремену филателија у Србији, а нарочито у Београду јако развила, осећала се потреба још за једним клубом. И 19833 године М. Илић, С. Остојић, Љ. Илић, Д. Петковић и др. осни-

174