Филателиста

тине стране марке, употребљене. Тако смо и ми почетници долазили до лепих шарених европских и прекоморских марака. Касније је млади: Васић студирао у Џаризу, те се је ту помогао у школовању продавањем тих првих српских марака. Још ми је у памети штампани Васићев ценовник, по коме је он на пр. марке кнеза Михаила београдске штампе нудио: оне од 10 пара по 10 француских франака, а оне од 20 пара по 20 франака стотину! 10 тадашњих српских

„чаршијских> пара одговарало је новцу.

од 5 француских сантима, дакле марке по двострукој вредности.

Није ми познато да ли је у то доба било у Београду и одраслих лица, домородаца, који би се бавили скупљањем поштанских марака; ако их је пак било, они су то чинили кришом, бојећи се да не буду изложени потемеху околине, јер је скупљање марака било сматрано детињом забавом. Сећам се пак једнога дубровчанина, Иве Чингрије, тадашњег аутрискот вицеконзула у Београду, земљака и пријатеља из детињства покојног ми оца, који је, долазећи к нама, прегледао каткад моју малу збирку марака улепљених у једну свеску, коју ми је начинио отац, и даривао ми по коју марку, коју небих још имао.

Тек више година касније јављају се озбиљнији скупљачи, међу којима су били најистакнутији: Др. Јован Данић, управник душевне болнице, каснији ђенерал Михаило Рашић, ађутант кнеза Милана, после маршал двора, Стеван В. Поповић, секретар, касније начелник поштанске управе и капетан Валтер. Знам да је и краљ Милан у младости скупљао марке.

Са филателистичком литературом се од домаћих филателиста први отпочео бавити капетан Валтер, тада у Нишу, објавивши неколико чланака о српским маркама у часопису „Mitteldeutsche philatelistisehe Zeitung”, 1902 и 1903 године. Пре тога је још 1897 године Стеван В. Поповић прикупио податке о првим српским маркама, које је објавио капетан Шенек у Грацу у часопису „Ацstria Philatelist?”, али он сам није ништа објавио.

продавао је номиналној

општи САСТАНЦИ БЕОГРАДСКИХ ПОДРУЖНИЦА

одржавају се недељом од 10 до 12 час. и четвртком од 15 до 20 час. у УЛ. ЦАРА ЛАЗАРА БР. 7.

DR u JJ YC TL ___ _______________OJ

Мој први филателистички рад изупшао је 1905 године у Сенфовом „Штшефтјегје5 Briefmarnkem Journal”. A затим сам сарађивао на _ часопису „Вегипег Втег marken Zejtung” ww. „Der Саптзасћеп

Sammier”. | :

Трговина марака није било у Србији пре светскота рата. родајом марака прво се је почела бавити (београдска књижарница Петра Ћурчића, а после и књижар Бреслауер, тртовац дописницама са сликама Соломон Коен и још неке антикварне књижарнице и продавнице дувана.

Исто тако до светскога рата није постојало у Србији никакво ортанизовано филателистичко удружење. Неколико беопрадских сакупљача састајало се је у последње време у пивници хотела „Империјал", као „асталеко друштво".

У почетку светскога рата стала је свака делатност на "филателији. Београд изложен ватри непријатељских топова били смо сви напустили. За време пак непријатељске окупације било је у Београду доста официра аустроугарске војске, који су се у позадини бавили окупљањем марака, те су они долазили у додир са некима од домаћих сакупљача, који су се били вратили у Београд и тако се је опет била развила филателистичка делатност.

По ослобођењу земље основан је у Београду, у јесен 1919 године „Српски филателистички клуб", прва филателистичка организација на територији Србије. Клуб је дошао одмах у везу са „Хрватским филателистичким друшттвом“ и објављивао је вести о своме раду у „Филателисти“. У мају 1983 године у сарадњи са Хрватским филателистичким друштвом и другим организованим фил. удружењима Југославије, основан је „Југословенски филателистички савез“. Данас на територији предратне Краљевине Србије постоји укупно 6 организованих _филателистичких удружења, која су учлањена у Савез. (Из „Филателистичког алманаха 1939” Др. В. СимићаВакановића) a ESI

ПОДРУЖНИЦА „ВРАЧАРУ

понедељником од 17 до 20 часова

у својим просторијама у улици

СИНЂЕЛИЋЕВОЈ БР. 2.

770