Филателиста

5 рубаља, енглески суверен, аустриска цела и полукруна.

Сребрни новац: орлаш талир, цео и пола, — цванциг од 20 крајцара, десетак од 10

крајцара, крсташ, — сви небушени и бушени, — талир диреклија и француски, франак, — разне рубље итд.

а обрачунавање су служила два устаљена курса: порески и чаршиски. По пореском курсу обрачунаван је данак, а по чаршиском разне услуге и у трговини.

Поштанских установа било је у то доба (до 1846 год.) свега 29: Поште 2: у Београду и у Алексинцу; пост-експедиција 23: Гроцка, Ваљево, Палеж, Шабац, Лозница, Ужице, Чачак, Крагујевац, Баточина Брусница, Крушевац, Јагодина, Ћуприја, Бања, Шупељак, Гургусовац, Зајечар, Неготин, Кладово, Пожаревац, Смедерево, Паланка и Коларе — мензулане 4: Уб, Милановац, Брза Паланка и Нересниџа.

Године 1866 у Србији је било 45 пошта. На тим поштама, поред државних, примана су и приватна писма, пакети и новац. За све врсте пошиљака била је прописана поштарина по тежини. У то доба нису биле у употреби поштанске новчане уплатнице, упутнице, спроводнице и сл. већ се новац стављао у писмо, ако је био мање број комада, а ако је била већа свота, стављао се у посебну кесу (од коже, плетене вуне или чоје), па се уз пропратно писмо достављао адресату. Поред новца, тако су се слали и други предмети од вредности: облигације, тапије, печати и друго.

На адресној страни писма мастилом је исписивана садржина вредност пошиљке.

Писма су писана на целом (дуплом) табаку, па су се превијала и адрсирала —- без коверата, које тада нису биле употребљаване у Србији. Писма су са задње стране, на саставу, печаћена црвеним, ређе нирним воском. Преко воска стављан је печат. Приватна лица за печаћење употребљавала су обично своје прстење са својим именима или са другим разним шарама, а често и стари новац и до. Ти су печати обично добро очувани све до данас. Државне канцеларије и канцеларије месних власти, у већини случајева, печатили су на овај начин: преко топлог воска стављали су квадратно парче папира, па преко њега ударали свој печат, те се добио као неки сув печат.

Дим. Јанићијевић

гпасајпа |пејосоа пјса епојескоо poštarstva

Glasnička služba , već početkom 12 st službenu

pojavila se u Engleskoj oleća, pa su gulasnici uz 'Doštu prenosili i privatnu.

Prvi počeci organizovane poštanske službe padaju u doba vladavine Henrika VIII (1509 do 1947), koji je imenovao Sir Brian-a Tuke-a prvim Vrhovnim meštrom pošte.

U to je vrijeme dolazilo do sporova sa siranim trgovcima, koji su živeli u Londonu i održavali. vlastitu poštu sa inozemstvom, ali je konačno Državni savjet doneo odluku, da i ta pošta potpadne pod Glavnog mešžtra pošte, pa je takyim 1581 g. imenovan Thomas Randolph.

Organizovanu „poštansku službu uveo је Charles I. (1600—1649) svojom „,proklamacijom” od 31. VII. 1635., kojom je određen "Thomas Witherings da udesi službenu poštu i та \prijenos privatnih pisama.

Isprva su poštanski meštri ubirali sve prihode. ali i snosili sve izdatke, dok je kasnije uveden sistem plaćanja zakupnine za mjesto ooštanskog meštra.

Oliver Cromwell reorganizirao je 1657. bitno poštansku službu, a njegov poštanski sistem,

znatno „proširen, prihvaćen je 1660. g. od engleskog parlamenta, a 29 decembra 1660. роtvrđen od Charlsa II. (1630—1685).

Charlsov akt kojim je utemeljen Generalni listovni ured (General Litter Office) legaliziтао је озтшак розгапзког ureda, pa je bio Drvi u nizu kasnijih zakona, kojima je bila regulisana poštanska služba, a zbog svog fundamentalnog značaja dobio je naslov „Povelje” (Post Office Charter).

Na sjednici engleskog. Donjeg doma od XII 1959. odobren je iprijedlog poštanske uorave da se ova značajna iristogodišnjica obilježi prigodnim izdanjem maraka.

Како је prve sugestije za to izdanje dao Organizacioni odbor predstojeće, Međunarodne izložbe maraka u Londonu (9.—16. VII. 1960), vrlo je vjerojatno da će marke biti puštene u promet uoči ili na dan otvaranja izložbe.

Predviđene su dve vrednosti od 3. d. ljubičaste boje i od 1 sh. 3. d. zelene boje, ležećeg ipravougaonika, a slika na markama sadz;-

МА

· žavaće i portret engleske kraljice. Marke izcra-

đuje u fotogravuri londonski grafički zavod Harrison. Dr PZP. Simić