Филателиста

подбациле, јер је приличан број реферата дошао из Француске, Немачке, Швајцарске, а био је бар по један реферат и из Чилеа, Португалије, Колумбије, Туниса, па и из Југославије.

Укупан резултат рада Конгреса треба позитивно оценити, маколико да у свим почетничким радовима неминовно бива извесних слабости, лутања и тражења. Простор не дозвољава да се овде задржимо дуже на рефератима, који су поднети Конгресу, али се надамо да ће нам се касније указати прилика да о најважнијим рефератима изнесемо макар најкраће прегледе.

У оквиру Конгреса одржан је 31 марта састанак званичних делегата присутних Контресу у име својих националних савеза. Састанак је организовала ФИП-а за своје чланице. На томе састанку гретседник Бертело изнео је рад ФИП-е између скушштине у Хамбургу и овог састанка. Нарочито је указао на неке недостатке запажене у избору експоната, који се шаљу на међународне изложбе. Потсетио је да према правилима ФИП-е на међународне изложбе могу ићи само ои експонати, који су ша домаћим излостбама пре тога добили најмање сребрну медаљу. Судећи по оном што се на изложби види, тога су се слабо придржавали комесари, именовани за избор изложака за сваку земљу, о чему сведочи и ова изложба у Барселони, на којој има доста изложака, којима није место на међународним изложбама. Износећи ово, претседник Бертело је упозорио националне савезе да о избору изложака поведу више рачуна, јер је то у њиховом интересу, а у будуће биће стављено на терет националних савеза, ако се настави досадашња пракса.

У даљем излагању апеловало се на националне савезе да повећају своје котизације, које уплаћују ФИП-и, јер се трошкови сваке године умножавају, а средства остају врло скромна. То осетно

утиче на рад ФИП-е, нарочито њених комисија.

На крају је претседник Бертело позвао националне савезе да своје предлоге, сугестије и мишљења по разним питањима доставе што пре секретаријату, како би били изнети на Конпресу у Варшави септембра 1960.

*

О изложби, која је била смештена у огромним салама међународног сајмишта у Барселони, тешко је у једном кратком 'осврту дати макар и приблихно успео приказ. Међутим, био би свакако велики пропуст не истаћи превласт класике, где вреди поменути нарочито збијрке старе Шпаније, старе Бразилије и других земаља. Ништа мање запажене нису ни новије ствари, као што је збирка марака издатих у част Уједињених Нација, затим прославе Светског попгтанског савеза и друге тематске збирке. Оно што пада нарочито у очи то је да се свуда, поред чистих (неупотребљених) марака, све више појављују упоредо и поништтене марке, било на ковертама првог дана, било на писмима која су стварно служила саобраћају. Као да се осећа поново да филателија треба најпре да обухвати поштанске вредности, које су у правом смислу служиле својој сврси тј. поштанском саобраћају. Изложба у Барселони садржала је далеко више понуштених марака него ноBMX. To je њено главно обележје. Истина, преовлађивала је класика, богато заступљена и разноврана. Овде треба да поменемо да је збирка марака старе Србије (М. Вернера) била достојан партнер осталим излошшцима, који су на изложби били посебно запажени.

Можда није ни потребно напуменути да је пријем делегата био врло срдачан, да је организација била на доброј висини и да су утисци са Конгреса и Излозибе веома повољни. Треба рећи да је учешће Југославије било запажено и да је оставило најбољи утисак.

M.K. Ивановић

Каталог марака југослобенских земаља 1960

Добили смо и шесто издање овог нашег јединог каталога. Одмах да кажемо да је оно знатно боље него претходно. Од замерака, које смо учинили претходном издању, многе су исправљене и сад можемо да будемо задовољнији. Овим издањем каталога обухваћене су све емисије до септембра 1959 године,

на 396 страна, са многим, може се рећи, комплетним сликама свих марака, са чистом штампом, са различитим типовима 'упопребљених слова, чиме су поједине врсте текста нарочито истакнуте и што чини текст трегледнијим. Али, иако смо с овим издањем каталога задовољни, ипак има још ствари које у њему треба исправити. Овај наш

УЛ