Филателиста

| ОР Р_"__" ТРПЕ

ПОШТАНСКЕ УСТАНОВЕ У БЕОГРАДУ | · ПРЕ ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

Београд, на раскршћу најважнијих европских — исувоземних и водених путева, био је увек на удару разних Hapoда, који су се кретали са истока и југо= истока на запад Европе или са запада на исток. Преко њега су прелазиле и хорде варварских народа и уређене BO|ске Римљана и Византињана. И док су прве рушљтле све на шта су наилазиле, друте су изграђивале, нарочито за војне потребе, поред осталот, и добре шутеве. Један од тих путева везивао је Рим преко Сирмијума (данашње Сремска Митровице), Сингидунума (Беотрада), Ауреус Монса (у Југову код Смедерева), Виминацијума (код Костолца), а од Виминацијума одвајао се једна крак тога римскот пута десном обалом Дунава преко Пинцума (Вел. Прадишта) и Цупае (Голупца) ка Транедијепни (Текији), а други крак среко Хореума Марги (Ћуприје) за Наисус (Ниш) и даље преко Ремисиазне (Беле Паланке) и Сардике (Софије) за Цариград.

Налазећи се на тако важном месту, на ставу двеју великих пловних река = Саве и Дунава и на раскрсници тада најважнијих путева у овим жрајевима, Београд је увек био важан центар и војнички, и трговински, и политички. Он је претстављао капију на улазу на Балканско полуострво. Преко њега су прелазиле завојевачке војске, преко њега је ишла трговина у оба правца — шрема истоку и западу. У њему је увек било и седиште разних управљача средњег дела северног Балкана, па је бивао и престоница владалаца држава створених око њега.

Сасвим је природно да се преко њега одвијао и поштански саобраћај за Исток и Запад. За време Римљана, нарочито за време њихових ратова у Дакији и Скитији, њихови курири пролазили су напред наведеним путем кроз Беогард носећи из Рима наредбе за војне старештине на тим фронтовима или извештаје ових старешина централним властима у Риму. Свакако да су се ови весници, пролазећи кроз једно од најважнијих места на свом путу, кроз Сингидунум, морали у њему задржавати и ради свог одмора, и ради замене коња. Зна се да су на римским путевима, на отстојањима од пола дана хода, биле подизане поред пута станице, у којима су весници, војници и службеници на својим службеним путовањима добијали храну, одмаралиште, одморне коње, кола и остале потребе за пут, или оправљали своја кола или поткивали коње. Таква једна станица постојала је и у Синпидунуму, о чему нам је оставио податке

Кајсториус у својој карти римских путева и поштанских станица из 11 века н.е. — касније названој „Табула Пеутинтериана". У њој је забележен и Сингидунум као поштанска станица.

После тротасти западнот римекот царства важност поштанске станице у Сингидунуму није била умањена, јер је ранију улогу Рима на Балкану била преузела Византија. | |

Кроз векове преко наших крајева били су стални покрети народа или ратови; кроз векове Београд су освајали разни народи: Авари, Словени, Франци, Бугари, Мађари. Рушен је и подизан. Око њега су проливани потопи крви, можда више него око макота другог града у Европи. Београд је ипак остајао важна и примамљива тачка. Кретања преко Београда, нарочито моравском долином, стално су била велика, па су ти покрети народа и ратника били велика сметња сваком другом саобраћају — трговинском, па и поштанском.

Године 878 први пут се јавља словенско име Београд.

У средњем веку Београд, мада на периферији, а и изван држава српских владара, остао је важна трговачка тачка. Велики број путева везивао га је са Дубровником и са другим градовима на Јадрану. Такав положај Београда и његова улога у привредном животу тога времена даје нам право да закључимо, да посете гласника Београду нису биле ретке.

Шрема „капитулицајама“ Турска се била обавезала, још у ХУ: веку, поред осташтог, (да даје и слободан пролаз кроз своје земље аустриским државним куфририма, који су пренбсили званичну пошту између Беча и Царитрада. Ови курири су прелазили преко Београда сем за време кад је кроз моравску долину било несипурно шутовање (за време ратова, устанака и. др).

У бечком часопису „рје Розппагке" за 1930 годину пишу Х. Бирнбах и Б. Бирнбах: „Из једног службеног аустриског документа из 1720 године имамо прву вест о постојању уређене поштанске везе с Турском. Тада су јањичари пратили поштанског курира царског отправника послова шри отоманској порти до границе преко Дунава код Београда, одакле је продужаван пут за Беч.... Године 1757 у једном другом аустриском документу говор јео Румунији ио искључењу пута преко Букурешта и Црног мора због задоцњавања — дужег