Филателиста

Ши Бе Баљу прЦ Ина и ЕР

ника Мехмед ага Џарда, а од почетка 1824 године Ахмет ага Баругшџија. у године био је закушник Ђорђе Митровић. Године 1837 помиње се као арендатор Хаџи Јованче Петровић.

Мита Петровић у свом напред поменутом делу, на; страни 891, наводи: „По ослобођењу, почеле су се подизати и нахиске, „вилајетске" поште... У ово време подигнута је поред главне беопрадске мензулане још и нахиска београдска мензулана, коју је кнез Милош у лето 1824 године укинуо".

Изгледа да је ова беопрадска нахиска мензулана била намењена само за потребе кнеза Милоша и српских власти. Зашто ју је кнез укинуо, није познато; свакако да му није била од велике потребе, јер он (према Сретену Л. Поповићу) није у Београд ни долазио до 1830 године, већ само до Топчидера и Оетру= жнице. А можда је почео користити ца(р– ску мензулану, те му је онда нахиска постала непотребна.

Турске мензулане почеле су у то време, а нарочито од 1821 године, опадати, те је старање о њима све више преузимао кнез Милош.

Кнез Милош је показивао велико интересовање за уређење преноса поште и одржавање мензулана не само нахиских — српских, већ и царских, на цариградском друму.

Преносиоци "поштанских пошиљака били су татари. Не зна се да ли је било турских татара са седиштем у Београду. За татаре су узимани у прво време само Турци, понекад, и људи других народности, али који су морали знати турски језик, — да би могли да се споразумевају за своје потребе са успутним властима и мензулџијама и др. Тим татарима у почетку се служио и кнез Милош за пренос писама и наредаба које је слао српским делегатима у Цариграду.

Али, кад је кнез Милош у октобру 1817 године на скутштини био признат за наследног кнеза српскот, он је одмах приступио уређењу свога двора и тада је почео уводити татаре, најпре за своје личне, а доцније и за државне потребе. Преко тих татара наставио је да одржава везе са Шортом и са српским делегатима у Цариграду, са београдским везиром и са властима у земљи.

Турски татари били су веома осиони и толико далеко отерали са преносом приватних ствари, да је 13 јуна 1819 године кнез Милош писао у Цариград Ђ. Поповићу, да се пожали везировом ћехаји како турски татајри, поред тога што туку суругџије, напаствују мензулџије

= и 7

Ови су разлози можда и убрзали кнежеву одлуку да уведе своје татаре, те 1819 године наилазимо на првог српског татарина, који је слат у Цариград, а од 1824 године био је постављен стални српски татарин,

Турска je, према капитулацијама, била обавезна да допусти слободан пролаз кроз своје земље аустриским куририма, који су, преносили званичну пошту између Беча и Цариграда. Али, иако им је пут преко Београда и Беопрадског паналука био краћи и погоднији за везу не само са Цариградом, већ и са Солуном, ипак, због нередовних прилика у Београдском пашалуку, често су тај правац напуштали и ишли преко Румуније и Бугарске, или преко Црног мора. Међутим, кад је „године 1827 предстојала војна између Русије и Турске" (преко земаља преко којих су путовали аустриски курири) „Аустрија желећи да пошту проведе кроз Србију, учини кнезу Милошу шредлот у овом смислу. Увидевшти корист од овога, кнез стане живо настојавати да се у Србији стари главни пут оправи и нови начине." (Тих. Р. Ђорђевић „Из Орбије кнеза Милоша“). Године 1828 почела је аустриска пошта између Беча и Цариграда стално ићи преко Београда кроз Србију, и то само цариградским друмом.

Аустриска пошта доношена је до Зе-

- муна, па су је у Београд преносили ау-

и праве друте изгреде, још на мензул-

ским коњима носе трговачки еспап, па да најзад и припрети да ће кнез затворити све мензулане, ако татари то злоупотребе (Др. Мих. Гавриловић „Милош Обреновић“ књ. Џ, стр. 434).

стриски агенти „терџомани". Од Београ– да, кроз Србију вршили су пренос аустриски татари, који су били већином Турци. Путујући кроз Србију, аустриски татари служили су се коњима и другим потребама из српских мензулана.

По Мих. Гавриловићу и „аустриски татари, пролазећи кроз Београд, доносили су и односили и приватну преписку с Цариградом, наплаћујући за то извесну таксу.... Исте године (1828) и сам кнез Милош био је израдио код аустриског интернунцијуса у Царитраду да аустриски татари примају и његову препискту с депутацијом у Цариграду“. Али, због злоупотребе, — јер су татари често таксу присвајали и крили, а изгледа више из једног другог, за Аустирју важнијет разлога, већ у новембру те године било је наређено да се писма, која иду из Београда за Цариград, морају однети у Земун ради таксирања. Исто тако, куририма је било забрањено да предају цариградска писма за Београд у Београду, већ су у Земуну таксирана, па их је пошта земунска предавала београдском базрђан-башти, који је доносио из Земуна бечку пошту (писма, новине и др.).

Какви су разлози руководили аустрискот интернунцијуса у Цариграду да до–