Филателиста

БРИТАНСКА ПОШТА ИМА з00 ГОД.

(ПО РОБЕРТУ ЏЕКСОНУ)

'

За скромну цену марке од три пенија писмо предато на пошту по подне било где у Британији биће испоручено, у највећем броју случајева, у било коме месту следећег дана.

Око овог једноставног успеха службе веза, поштанска управа, која ове године навршава 300 година, остварила је највеће послове у Британији. (Од скромних почетака прерасла је у широку организацију, у којој је запослено 360.000 људи, која поседује возни парк од 13.000 шрвених возила, контролише 335 возова и сваке године обави

промет од 9.700.000.000 писама.

Поред поште и телефона, поштанска управа у години свог тристагодишњег јубилеја обавља послове, о којима није ни сањала у доба свога оснивања. (Она издаје дозволе за дожање паса, аутомобила, радио апарата и оружја, продаје маркице за осигурање, штедне књижице, као и премије на облигације, исплаћује породичне додатке и старосне пензије. — ена активност доноси и велике користи. У последњој години, за коју постоје статистички подаци, њени приходи су премашили 8.000.000 фунти. У току последњих неколико година извршено је више значајних промена за људе који раде у пошти, — због променљивих услова националне привреде.

Пре сто година, кад је такса за испоруку писма могла да буде тако ниска — један пени, плата једног поштара износила је 21 шилинг недељно. Данас, кад се такса за једну марку утростручила, недељна плата износи око 10 фунти.

Форсирана је механизација поштанске манипулације. (Сад је увелико распрострањена употреба транспортера (конвејера) за преношење поште хоризонтално и вертикално и за отпрему поште директно из просторија за сортирацију до железничке станице. Један једини поштар на контролном месту уређаја за електричну сортирацију и упућивање писама може, притиском на дугме, да убаци писмо у један од 144 преградака. Друга изванредна машина, коју називамо АЛФ (за аутоматско постављање писама са адресном страном на горе), ређа писма на гомилу с маркама окренутим на горе и у истом углу. Она одваја писма с марком и аутоматски их поништава. — Такође су у употреби машине за механичко, експресно руковање пакетима.

Кад је краљ Чарлс 11 ставио свој потпис на повељу, којом се установљава Глав-

ни поштански уред (Поштанска управа = .

General Post Office) 1660 године, свако неовлашћено преношење писама престало је,

Али је ова установа ускоро запала у тешкоће. У првом периоду појавиле су се злоупотребе; али им је убрзо дошао крај, и, захваљујући, углавном, четворици људи, британска поштанска управа је поново стекла свој реноме у свету.

Први међу овим људима био је Виљем Доквра, који је 1680 године дошао на генијалну идеју да уведе пени-пошту за Лондон. То је било сасвим илегално, али се Даквра усудио да води своје послове на веAMKO и то сасвим отворено. ЕЊегов успех је најзад постао његов пораз. Поштанска управа је преузела лондонску пени- пошту, а Докври су исплатили пензију за губитак који је претрпео и, уз то, наименован је за званичног контролора пени-поште.

Друго знаменито име у поштанској историји Британије је Ралф Ален. Почетком 18 века достава писама је још увек вршена само у. великим градовима. Ален је предложио да организује систем доставе писама у местима дуж главних друмова, па н у осталим градовима и селима у прозинцијама. Влада је пристала; и Ален није само поставио основ за прву успешну, широм земље распрострањену поштанску службу, већ је остварио и знатне приходе.

У 18 веку пошта је претстављала 6огат плен за друмске разбојнике, који се нису освртали на чињеницу да је казна за пљачкање поште била смрт. Поштари су често пресретани и пљачкани. Међутим, крајем 18 века, Џон Палмер, трговац из Бата, дошао је на идеју да се учини крај овој несигурности и предложио је претседнику министарства, Виљему Питу, да му се дозволи да уведе дилижансе са брзом вожњом у пратњи једног наоружаног чувара. Прва поштанска - кола између Бристола и Лондона прешла су растојање од 119 миља за 16 часова.

Али тек после 50 година од увођења поштанских кола настала је у поштанској историји највећа револуција.

До 1830 године поштанске дажбине је плаћао прималац писма. Роланд Хил, учитељ, сматрао је да је овај систем неправичан и 1837 године учинио је предлог за поштарину од 1 пенија за целу земљу, стим да је плаћа пошиљалац.

Две године доказивања предности ово: начина су прошле, па је 1840 године Влада пустила у продају своје прве марке у циљу плаћања поштарине унапред; н тако је настала општа пени-пошта. Марке, прве у свету, биле су „црни пени“ с ликом краљице Викторије.

eee —

112