Филателиста

ФИЛАТЕЛИСТА

ОРГАН САВЕЗА ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ —

9-10

Година ИТ септ. - окт. 1960 _

БЕОГРАД

СРПСКЕ ВОЈНЕ ПОШТЕ У АЛБАНИЈИ ЗА ВРЕМЕ БАЛКАНСКОГ И ПРВОГ СВЕТСКОГ РАТА

У Балканском рату, после ослобођења Старе Србије и Македоније, за Србију је добијање слободних пристаништа на Јадранском мору, Драча и Медове, претстављало тежиште српских аспирација, јер би се њиховим остварењем Србија опростила вековне тешке економске зависности од Аустро-Угарске. — Прилике су биле такве. да су диктовале брзо деловање и што брже избијање на Јадранско море, пре него што би велике силе отпочеле преговоре и посредовања за мир. Мислило се да би српске оправдане аспирапије на слободно море биле ојачане свршеним чином. У Србији су били убеђени да би извршење ове врло тешке операције обезбедило тај давно жељени излазак на море, што би било задовољење животног питања српског народа и обезбеђење његовог даљег напретка. За постигнуће тога није се презало ни од каквих жртава.

Борећи се са терекским и временским тешкоћама, кроз: беспутне албанске планине и клисуре, по снегу и великим кишама, преко набујалих и разливених река, одолевајући истовремено нападима албанских горштака, српски одреди, изгладнели, поцепани и боси, ипак су се пробили кроз све те незгоде и 5 вохсмбра 1912 стигли су пред Љеш, који су после кратке борбе заузели, а пред вече истог дана ушли су у Медову (Св. Јован Медовски) и том приликом се састали с Дрногорпима, који су Медову већ 3 новембра били заузели. Тиме је била потпуно пресечена веза (кадра са морем.

13 новембра била је заузета Кроја, 15 новембра Тирана, а 16 новембра Драч.

У Љешу, Елбасану и Драчу биле су крајем 1912 године отворене српске војне поште. (Оне су се биле повезале, ради транспорта поштанских пошиљака, са црногорским поштама у (Св. |Товану Медовском и Бару, као што се види из прногорске наредбе ПТ Бр. 14710 од 24. Х1. 1912 издате пошти Бар „да прима и даље експедује затворене поштанске кесе, упућене јој од српских војних пошта... ГРриспеле кесе из наве-

дених места ла картира станици (Св. Јован у Медови, а она српској пошти у Љешу .)

За потребе српске војске, која је опседала Скадар, у марту 1913 године, „са врло великим тешкоћама успостављен је и поштански саобраћај, на товарним коњима, средством релеја, стазом преко Пуке и Спаса за Призрен", каже генеоал Живко Павловић у чланку „Опсада Скадра" у „Српском Књижевном Гласнику“ од 1. УП 1924.

Тачан датум отварања српских војних пошта у Љешу, Елбасану и Драчу не знамо, али је врло вероватно да су успостављане одмах, чим су српски одреди које место заузели, — у новембру 1912, кад је постигнута и веза са цоногорским поштама, као што смо напред видели.

(Све те три српске војне поште имале су своје жигове, који су били истог типа: једнокружни, с именом места горе српским (ћирилицом), доле француским (латиницом), с датумом у једном реду по средини жига (с месецом означеним арапским бројкама, годином означеном двема последњим бројкама и с ознаком времена пријема); између датума и имена места, у сегментним пољима, стоји изнад „ВОЈНА“, а испод датума „ПОШТА". Немамо података какве су поштанске вредноснице и да ли су биле прописане за употребљавање у овим поштама за време поседања Албаније. Изгледа да су употребљаване поред српских марака и дописница и турске које су биле тамо затечене. У Србији су тада биле у течају марке издане 1911 године (с ликом краља Петра с капом), те се једино оне и могу појавити употребљене код ових пошта у ово време. Ја сам видео у збирци пок. Дерока: у Драчу употребљену турску марку и српску поштанску упутницу, а видео сам још једну 1750 марку од 5 пиј. са жигом Драча од 13. ТУ. 13; из Елбасана је Дероко имао српску марку на поштанској упутници, а из Љеша порто марку Црне Горе поништену жигом ове поште.

а 11