Филателиста
«
_ тара, одлучили су Мерћеп и он да прикажу пред Загрепчанима своја достигнућа. Кра-
јем децембра Загрепчани су читали плакат,
на коме је, поред цртежа авиона, било написано „Лет аеропланом Мерћеп-Рустан'. На заказани дан према Черномерцу ишла је маса света. (0 овом догађају загребачки дневник „Новости“ од 26 децембра 1910 пише овако: Е
„Данас смо се уверили да је ваздухопловство величанствено. Дивили смо се Русјановом и Мерћеповом авиону, који је био високо у ваздуху...
Некако око пола три сео је у авион млади Оусјан. Одмах затим чуло се брујање мотора; пилот је дао знак људима, који су држали апарат, да га пусте и док си се снаштао, авион је јурио напред и био је већ у ваздуху. [о је био незабораван призор, који су сви гледаоци поздтавили брним аплаузом.
Авион је полетео у правцу севера, облетео је вежбалиште и дошао је затим над хангар. Русјан је одозго поздрављао... Тако је водио апарат око 10 минута на висини од 80 до 100 метара и изводио је необичним миром, разне маневре. Затим се спустио тако вешто, да није могло да се опази, кад је дотакао тле.
Русјана су подигли на рамена и овенчали ловоровим венцем, на коме је био натпис: Другови спортисти својим првим авијати-
чарима Мерћепу и Русјану Загреб, 26. 12. 1910.
Аплаузима није било краја.
(Одмах затим Русјан је одлучио да прикаже своју вештину пилотирања Београђанима, нако му је турнеја по западним земљама обећавала веће приходе. У Београд Русјан је био свечано дочекан. Млади Београђани однели су га на рукама од вагона до фијакера. Русјан је плакао од радости. (Сви Београђани брзо су сазнали за долазак младог Словенца... Листови су писали о његовим
пилотским способностима, младости и патри- отизму, који је доказао својом одлуком да пре свих гоадова посети Београд. Наскоро затим стигао је и авион, а летење је заказано за први, други и трећи дан Божића у доњем граду крај Дунава, Али, јака кошава и пријатељи спречили су Бусјана да полети на први заказани дан. Други дан Русјан је одлучио да изјутра учини неколико пробних летова, да би се припремио за послеподневни наступ. Пријатељи су покушавали да га опет одврате, јер је кошава и даље дувала. Русјан је пре уласка у седиште авиона рекао: „Ако у Србији погинем, не жалим, — у својој сам земљи погинуо; али, ваљда неће доћи до тога!“ У 10 часова Русјан је ускочио у седиште и полетео уз јаки ледени ветар. Грелетео је бедеме и кренуо уз Саву. Удар кошаве се сручио на авион, који се затресао. Али Русјан је ово одмах испарирао и наставио лет. Мало шетача, који су се нашли на Калемегдану, посматрали су овај призор. Русјан је на висини
страном враћао се према доњем граду. На брзину скупљени Београђани чекали су на ливади да поздраве храброг пилота. Али одједном авион је задрхтао; крило се одво-
јило. (Ја висине од 30 метара авион је ударио у земљу на крајњем градском бедему и срушио се у јарак поред железничке, пруге. Тело Русјана било је покривено деловима
авиона. (Онесвешћеног пилота једва су извукли испод крхотина. (Смртоносна рана на глави онемогућила је спасиоцима покушај да га у шињелу понесу у војну амбуланту. Храбри човек је после неколико корака издахнуо. После овога писале су београдске новине: _ AKO је икад било ствари, која,је коснула Београд једнаком тугом, о којој је цео Београд почео говорити, то је било јуче. У 10,30 часова скрхао се Русјан са својим монопланом крај самог бедема на дунавској обали у доњем граду, а у подне је већ цела варош знала и жалила трагичну смрт младог Словенца. Јуче поподне и синоћ само се о томе говорило по кафанама и на улици, а многи грађани истакли су црне заставе на кућама, као да је нека општенародна жалост.“
Београд је последњи пут испратио свог јунака. (Са балкона хотела „Москва“ са Русјаном се опростио Бранислав Нушић речима: „Густи су се и тамни облаци надвили над нашом отаџбином, и ти си, мој соколе, у те облаке хтео да узлетиш.. крваве су зидине нашег београдског града, и ти си, мој јуначе, хтео да их и својом крвљу оросиш!... Хтео си да у море крви, просуте за слободу, проспеш и своју крв за културу!... Је ли та твоја јуначка крв одужење за дуг, који си нам још раније обећао и понудио»! Јеси ли хтео да твој гроб буде залога оне велике југословенске љубави, коју си тако племенито гајио2!...
Нека твоја мајка, лепа Словеначка, буде мирна за твој гроб. Ми ћемо га чувати, јер ће нам он бити залога за наше братске везе и споменик, да (Словенци. који су вековима водили борбу за слободу, улазе у тако исту велику борбу за културу!...'
Прекинуто је летење Русјана, али је плејада пионира наставила да изграђује запог
сл (00 мека ва прелетео те леаничку станицу чето дело — Југословенско ваздухопловство. над мостом је заокренуо и летећи аустриском За. Јуреша ==
145