Филателиста

метима за игру и забаву. — Величина табака по 250 марака. Тираж: франко марке

4.000.000, порто марке 1.500.000.

У октобру (24. Х') добили смо још једну интересантну серију марака —- за значајне јубилеје у овој години. Га се серија састоји из 5 вредности, за које су идејне цртеже дали: Бојана Спремо и Андреја Миленковић за марку од 40 д. а за остале Миодраг Вујачић, акад. сликари из Београда. Штампање извршено у Заводу за израду новчаниuma у Београду и линиској дубокој штампи. Цртежи на маркама: од 15 д. зграда Српског нар. позоришта у Новом Саду (које прославља стогодишњицу рада); од 20 д. детаљ са свечане завесе Хрватског нар. казалишта у Загребу, рад Влаха Буковца, — поводом стогодишњице позоришта); од 4дд. портрет Едварда Русијана и његов авион (за 50 годишњицу првих летова у Југославији); од 55 д. симболична престава снаге и благостања (о 15 годишњици ФНРЈ); од 80 д. симболични приказ употребе нуклеарне енергије у мирнодопске сврхе (о 15 годишњици ОУН). Гравуре израдили: Велибор Цветковић (15 и 40 д.), Станимир Бабић (20 д.), Божидар Кошмут (55 д.) и Танасије Крњајић (80 д.). = Вредност целе серије 210 д. — Величина табака 50 марака. — Тираж: прве две по

2.000.000. трећа 1.500.000, а последње две mo 750.000. ~

Последња серија нових марака у 1960 години пуштена је у течај 24. Х 1; то је четврта серија посвећена знаменитим људима наше културноисториске прошлости, која се састоји из 6 вредности, за које је идејне пртеже израдио Мате Зламалик. Марке у израђене у Заводу за израду новчаница у Београду у линиској дубокој штампи по гравурама Танасија Крњајића (за 15, 20 и 100 д.), Станимира Бабића (за 55 д.), Велибора Шветковића (40 и 80 д.). — Портрети на маркама: 15 a. Ивана Цанкара, 20 д. Силвија Страхимира Крањчевића, 40 д. Паје Јовановића, 55 д. Ђуре Јакшића, 80 д. Михаила Пупина, 100 д. Руђера Бошковића. — Вредност целе серије 310 д. — Величина табака 50 марака. Тираж: од 15 и 20 д. по 2.000.000, од 40 и 55 д. по 1.000.000, од 80 д. 750.000 и од 100 д. 500.000. «

(Са избором мотива за марке у 1960 години можемо бити потпуно задовољни, са техничком израдом такође. Цртежи су од веће уметничке вредности и задовољавају и највеће пробираче и критичаре; само спортска серија није код свих филателиста постигла жељени успех својим модерним цртежима.

A. II.

АФРИКА ДАНАС

„Дрни континент“, који је пре рата заиста био црн, али не толико по црној боји његових становника, колико по својој црној судбини, јер је давао своју децу, своју крв, своју снагу незајажљивим људима са других континената, — почео је после Другог светског рата да доживљава боље дане, дане слободе, дане достојније људских бића. Карта Африке мења се сваким даном, проглашавају се нове државе; код афричких се народа сваким даном остварују наде да ће сви афрички народи стати у ред слободних људи, да у Африци неће више бити робова, који ће се искоришћавати, и они и њихова земља и плодови њихове земље и њихових руку за незаситљиве туђе апетите. Колонија је сваким да-

ном све мање и није далеко време кад ће их сасвим нестати!

Данашња политичка слика Африке много се разликује од предратне. Док су пре рата биле независне само Етиопија, Либерија, Јужноафричка Унија и Египат, сада у Африци има 30 независних земаља.

Тај преокрет у Африци изазвао је и велике измене у нашим, филателистичким, албумима и каталозима, па ћемо зато у кратким потезима, с најнужнијим подацима, дати стање афричких земаља данас:

[. — НЕЗАВИСНЕ ДРЖАВЕ 1) ЕГИПАТ (саставни део УАР — фе-

деративне републике Египта и Сирије). Формално суверена земља од фебруара 1922, али се тек 1952 године ослободила британског туторства. Проглашена за републику 18. МТ. 1953. Од 1. 1. 1959 здружена са Сиријом. Површина 1.000:000 кв. км. са 26.000.000 становника. Главни град Каиро.

2) — ЛИБИЈА — федеративна краљевина, састављена од Киренајке, Триполитаније и Фезана. Раније италијанска колонија; независна од децембра 1951. Површина 1.750.000 кв. км, са 1.150.000 становника. Главни град Триполи.

3) ТУНИС — република, раније француски протекторат; независна од марта 1956. Површина 155.180 кв. км.) становника

3.850.000. Главни град Тунис.

4) МАРОКО — краљевина, раније француски протекторат, суверена од марта 1956. Површина 550.000 кв. км., са 10.000.000 становника. Главни град БВабат.

5) СУДАН — република, суверена од 1. 1. 1956; раније англо-египатски кондомини-

јум. Површина 2.500.000 кв. км., становника 11.000.000. Главни град Картум.