Филателиста

Инж. Мирка Вернера — „Најређе марке старе Србије ;

Инж. Мирка Вернера — „Прве дописнице свих птт подручја света ;

Векоњ Михајла — „Стогодишњица прве поштанске марке ;

Панић Милорада — „75-годишњица (Светског пошт. савеза ;

'Мојсовић Владимира — „Дописнице Поне Горе ;

Зорад Стевана мл. — „Реткости Мађарске ;

Мајетић Мире — „Целине Србије;

Зорад Ихлонке — „Израел;

Михајловић Јована — „Србија — специјална ;

Иванчевић Павла — „Србија — специјална ;

Рогуље Ђорђа — „Југославија — студи-

ја ретких зупчања.

(С обзиром да су на овој изложби приказани фрагменти најбољих збирки из Новог (Сада, скоро сваки изложак је награђен дипломом у рангу златне медаље.

Изложба је била перманентно отворена, — без наплаћивања улазница. Посетило ју је око 7000 новосађана.

Вредно је истаћи да су изложбене трошкове на овој репрезентативној изложби сносили сами излагачи, јер нису наишли на разумевање за то надлежних. Ипак је изложба у свему постигла жељени успех.

„BRATISLAV 4 60” Од 24. 1Х. до 9. Х. 1960 приредили су

филателисти Чехословачке велику међународну изложбу марака у Братислави. (Ова изложба је у главном била главна проба за претстојећу светску изложбу марака, која ће се 1962 године приредити у Прагу.

Организација. распоред објеката и успех изложбе у Братислави је био на висини, тако да је и она, као и досадашње, последњих година приређене изложбе, била веома успела и у свему доказала, да је већ унапред обезбеђен успех претстојеће догодишње светске изложбе у Прагу.

Југословенски излагачи су изашли на ту изложбу комплетно с материјалом, који је пре тога био приказан на јубиларној изложби у Варшави поводом стогодишњице прве поштанске марке у Пољској, —- са свега 22 излошка (без литературе која није била стигла из Варшаве, те у Братислави није била ни изложена).

Постигнути резултати југословенских филателиста у Братислави;

Прве награде (златне медаље) су добили: Валдер Славко из Загреба за збирку Аустрије;

Др. Семзе Ласло из Кикинде за збирку Србије;

Ичзж. Мирко Вернер из Н. Сада за изводе из Србије. .

Друге награде (сребрне медаље) добили су:

Др. Каћански Спасоје из Н. Сада за "Југославију;

Инж. Величковић Јова из Београда за Кнежевину (Србију;

Крелиус Звонимир из Загреба за ФНРЈ;

Др. Никола Грујић из Н. Сада за студију Босне и Херцеговине;

Панић Милорад из Н. Сада за збирку „Олимпијаде на маркама“; |

Иванчевић Павле из Н. ИСада за специјалну збирку Србије;

Ласло Ернест из Фекетића за збирку „Деца на маркама“.

Треће награде добили су:

Др. Новаковић Бранислав из Београда за целине Југославије;

Остојић Синиша из Београда — „Студија фалсификата Србије“;

Јанићијевић Димитрије из Београда „Ретка писма старе Србије“:

Зорад (Стеван мл. из Н. Сада — „изучавање водознака мађарских марака“;

Векоњ Михајло из Н. Сада — „Стогодишњица поштанске марке“;

Мајетић Мирјана из Н. Сада — „Дописнице Србије;

Мојсовић Владимир из Н. Сада — „Целине Дрне Горе“:

Др. Лазић Емил из Н. Сада — „Делине Аустрије;

Зентан Фриђеш из Сенте — ЗА ЈУЕЕ СЛАВИЈА“: Шарчевић Петар из Суботице — „Спе-

цијална збирка марака ФНРЈ“.

Четврте награде (дипломе) добили. су:

Шарчевић Нада из (Суботице за збирку „Деца на маркама :

Јанићијевић Нада из Београда за збирку „ФДЦ и ФНЦ/ЈУНО“.

сим медаља са дипломама многи изла-

гачи су добили почасне награде у виду разних уметничких предмета, вазне, слике, гарнитуре за писаћи сто итд.).

СРЕБРНИ ЈУБИЛЕЈ „ДАНА ПОШТНСКЕ МАРКЕ“ У АУСТРИЈИ

Почетком децембра. 1960 године приређена је у Бечу традиционална изложба марака поводом Дана поштанске марке, која је сада имала знатно свечанији карактер, јер је ето већ прошло 25 година, откако су пови пут вредни филателисти Аустрије приредили изложбу поводом Дана поштанске марке — 1935 године.

Позив југословенским филателистима овом згодом није послат преко СФЈ, већ ди-

45