Филателиста

споља плаво-зелене, а изнутра беле боје. ; Код ових карата има типичних грешака: Слово „у“ испред треће адресне линије налази се без доњег завршног дела.

У трећем реду напомене на задњој 5))

страни у речи „која место слова ,ј је „Е' у латиници.

Отворене дописне карте од 5 mapa за унутрашњи саобраћај у промењеној боји штампе, пуштене у течај 1915 године. Сада су штампане у жуто-зеленој боји. Растојање од доње стране вредносне ознаке до прве адресне линије 111/ мм, до дебеле црте у трећој адресној

линиј као и код оних карата из 1911:

године — 32/ мм; а и растојање од другот реда натписа до дебеле црте у трећој адресној линији је исто код обе карте — 452 мм, а исто тако и до доње стране вредносне ознаке — 13 мм. Разлика је дакле само у растојању измеЂу вредносне ознаке и прве адресне линије (раније 672, сада 11:љЉ мм) и између друте адресне линије и дебеле црте у трећој адресној линији; док је раније било 15:/2 мм, код ових је 115 мм. — Дебела црта у трећнј адресној линији је

сада знатно дебља од оне код карата из 1911 године. Напомене су у хкурсиву без завршне тачке.

Отворена дотисна карта од 5 тара са сликом краља Петра на бојалшту

После победе српске војске над аустро-утарским _ трупама, које су биле продрле у Србију, у октобру 1914 године, кад је на бојишту био и стари краљ Метар, српска влада је одлучила да, за успомену на тај значајан дугађај, изда једну серију спомен марака, па и поштанску карту са сликом краља: Петра на бојишту. Као мотив за те поштанске вредноснице узет је један снимак са бојишта ратног Фототрафа 8. Чернова.

Услед ратних дугађаја и повлачења српске војске из Србије пропали су документи и службене новине из тога вре-

· мена, те се-не могу дати ни решење ни

време пуштања у течај ових марака и

дописница. Зна се да су биле издате у

јесен 1915 године, у месецу октобру.

· Издата је само отворена дописна карта од 5 пара, код које су боја (жукозелена), распоред адресних линија и напомена задржани исти као код претход-

ног издања карата од 5 пара из 1915 године. Због величине (35/2Х23/2 мм) и облика вредносне ознаке (положеног правоугаоника) натписи су померени улево; први ред натписа је остао исти, а други је нешто мало стињен, те му је дужина сада 53/» мм (место раније 55 мм). Ове су карте штампане у Државној штампарији, која је тада била у Нишу, на беличастом — сасвим бледожућкастом танком картону.

Последња српска дописна карта

То је било ратно издање, израђено нз Крфу код Г. Аспиотиса, — судећи према жиговима пошта на употребљеним картама, — у првој половини 1916 године. |

Вредносна ознака од 10 пара има исти мотив с краљем Петром на бојишту као код претходног нишког издања, само је знатно мања — 247 Х199/» мм. Натпис у заглављу у два реда „ДОПИСНА КАРТА/ СРПСКИХ РАДНИКА", тачно на

150