Филателиста
Његово деловање није било само на филателистичкој књижевности. Нарочито се ангажовао на приређивању мнотих филателистичких изложаба. Његово залагање на уређењу изложбе у Бечу „Мара“ 1933. било је веома запажено и цењено у светским филателистичким круговима. Код нас, у Југославији, као члан жирија на изложби „Зефиб" у Београду 1937. године, оставио је лепе успомене. И у Бечу и у Њујорку тесно је сарађЂивао са другим познатим бечким филателистичким радником, Отом Фридлом. Са њим је основао 1942. године у Њујорку „Mercury Stamp Company”, која је стекла лепа гласа у тамошњим и друтим светским круговима.
Инж. Милер је својим радовима на филателији стекао једно од најугледнијих места међу филателистима, те ће му се међу њима сачувати вечити спомен.
о годишњици СМРТИ НИКОЛЕ РУКАВИНЕ
Наше друштво, понаособ филателија и рад на историји пошта претрпели су осетан губитак смрћу Николе Рукавине, која је ненадно наступила 1. децембра 1961, У Загребу.
Родио се у Трновцу (Лика) 1. VIII 1886. Матурирао је у Госпићу, а права завршио у Загребу; студирао је-и у Прагу и Берлину. Службовање започео већ за време студија, у адвокатској канцеларији у Загребу, а затим је био на служби у Госпићу, па је, 1914, прешао у финансијско оделење у Сарајеву, те је после тога службовао још у Бихаћу, Београду, понова у Сарајеву и најзад у Загребу, где је као саветник Рачунског двора пензионисан 1945.
Већ као студент био се одао јавном деловању. У родном месту одржавао је аналфабетске течајеве; основао је и читаоницу. Радио је на унапређењу воћарства и основао млекарску задругу.
Објављивао је радове из финансијске струке, а филателију је заволео и њом
15
се бавио кроз 50 година. Поред мноштва других написа у разним листовима објавио је и радове из филателије и историје пошта. Издао је у посебним издањима: „Наше марке" 1929. „Трошарински приручник> (1931), „Хисторијат развоја пошта Б и X” (1937), „Повијест хрватске поште" (1940), „Трговачка важностБбих за доба Наполеонове Илирије" (1941), „Хрватска — Приручник жигова" (1944), „Поштанска карта Хрватске" (1944), „Каталог биљега".
У рукопису је оставио знатан број радова. Међу овима „Развитак поште и пошт. прометних средстава" — рад који је примила Југословенска академија знаности и уметности.
За Енциклопедију Југославије обрађивао је јединице које се односе на пошту. Изабран је био за члана Међународног друштва за поштанску историју, са седиштем у Француској. Његов рад о поштама у БиХ (1878—1900) био је примљен да буде објављен у њиховој првој свесци. Залагао се и за остварење Међународне академије пошта. Био је на челу одбора у Загребу, под окриљем Светског конгреса есперантиста (1953). При оснивању одржао је предавање о значају академије и марке за мир.
Његови радови објављивани су иу страној штампи — у Бечу, Чикагу, Израелу. Био је сарадник светског каталога марака у САД.
Веран је био девизи братства и јединства. Срећу је налазио у раду за опште добро. Својим збиркама богатио је музејске збирке, а радовима литературу о филателији и пошти. У ступцима „Филателије" била је скромно прослављена 50годишњица његовог рада (априла 1954.). Радио је без одмора и предаха. На њему је и сагорео. Оставио је светао спомен у нашим редовима.
Д-р Перо ШОЋ