Филателиста

(0 (2) Бале Оој

Da nije bilo pošše 1 ргепобепја ро– štanskih pošiljaka ne bi bilo ni filatelije. To je jasno i nepotrebno dokaziva+1. Ali da pošta Ganas dobar deo svojih prihoda dobija od PFilatelije ne dajući za uzvrat nikakve kontrausluge i to je jasno, bar onimm koji o tome razmišljaju. Čak se danas s pravom može reći da Pošta vrlo obilato eksploatiše Filateliju izda vanjem ponekad neđovciljno opravđanih maгака i poštanskih vrednosnica a ponedak i sasvim nepotrebnih emisija, kao što su tzv. blokovi i nezupčane serije poštanskih maraka. Iz ovakve povezanosti interesa logično je da izmedju Pošte i Filatelije postoji uzajammo mpotpomaganje i razumevanje, odnosno dam Pošta naročito obraća psmžnju da se Pilatelija unapredju je i širi.

Ima u tome i dmižtveno-vaspitnih i družbveno-koridnih premisa, jer Filatelija, naročito medju omladinom, može postizati velike uspehe i odigrati značajnu ulogu upućujući dečje i omlađinske težnje korisnim putevims= znanja i usavr-

_Бауапја.

Zato ве u svetu svakim danom sve Više pažnje poklanja razvitku Filatelije i čine zamašni napori dam se Filatelija pro

širi u mage, naročito omladinske mage. Svakodnevna je već pojava da odgovor

ni funkcioneri pama i kolektivi, naročito poštanskih organizacija, doprinose rečiта 1 materijalno đa se filatelističke organizacije što više razviju, da privuku Što veći broj omladine, da priredjuju filatelističke izložbe, izdaju filatelistički materijal i publikacije. Samo tim putevima i samo uz potporu Pošta može se postići opipljiv napređak u Filateliji. Jeđan od takvih primera zabeležen je u prošlom broju nažšeg časopisa, kad je zabeležen zamažan uspeh francuske filate lističke izložbe u Parizu "PFILATEK 64". Čist prihod ove izložbe dostigao je zavi dan uspeh izražen u novcu sa oko 3,5 milionm franaka. Još je zavidnija odluka o upotrebi tog viška za razvitak PFPilatelije i obezbedjenje Dora filatelije u Pari zu. To je zabeleženo i to se dogadja u Francuskoj gde je Filatelija na znatno većoj vigini no u mnogim zemljama. Poznavaocima nmših prilika nameće ве nekako samo po sebi poredjenje sa francuskom stvarmošću. Tamo gde je PFPilatelija daleko odskočilm u poredjenju sa nnšom, nalaze se i daju velikm novčana sredstva za dalji nmpredak i razvitak Fi latelije. Setimo se primera Кад је рге dve-tri godine francuski ministar pošta raspisao i koristio referendum medju filatelistima o uvodjenju „poštanske marke

sa visokom пошјпајош од 20 Егапака. Кад ве filatelističko javno mnjenje odlučno izjasnilo protiv marke od 20 Етапака,тnistar je javno objavio da se takva marka neće štampati.

Sada se odvaja jedma tako velika svo ta za unapredjenje Filatelije i podizanje Doma filatelije... Naravno, sve je to sračunato да će se mnogostruko isplatiti jer od razvitka Filathelije Pošta

najpre i najviše koristi ima. AKo sad uporedimo naše prilike, a па

ročito našu Filateliju, onđa dolazimo do poraznih konstatacija:

– naša Filatelija je daleko zaostala za drugim takvim organizacijama u svetu. To je opštepoznato, ali kod naše Zajedni ce PTT ne pokazuje se neka volja da se tu pomosnme. Zajednica PTT ne samo da daje vrlo malo da pomogne razvitak Filatelije, koja je na niskim lestvicama, već neće da pomogne ni tamo gde je to ne bi ništa koštalo u noOvVCU; :

- u Beogradu na primer postoji "fila telistički šalter" na pošti 1, koji po svojoj osnovnoj nameni treba da posluži snabđevanju načih i stranih filatelista u nabavljanju poštanskih vrednosniga.Jed no vreme je Pošta dozvoljavala da se na tom filatelističkom šalteru prodaju i iz dđanja filatelističkog saveza Srbije, tj. prigodni koverti i časopisi. To poštu ni je Daš ništa koštalo, pa ipak je zabrani la đalju prođaju i rasturanje filatelističkih rekvizita putem svog Ššaltera,čak 1 опда Кад јој је ponudjen procenat od prođatih vrednosti koverata.

– Našu Filmteliju mmlo ko zarezuje i pita koje proslave, kakve marke i u kojim količinama i vređnostima treba izdavati... Tako je naš časopis i SFS neđavno pokrenuo pitanje izdavanja jedne prigodne marke kojom bi se obeležila 50 godišnjica istorijskih, teških, borbi našeg narođa u prvom svetskom ratu — ali ta inicijativa nije naičla na odziv....

Da ne nabrajamo da}je, jer nam nije želja da zaoštravamo oMmose... Ali činje nice govore za sebe.... —

Ako iz ovin slučajno nabačenih i veo ma poučnih primera hoćemo da izvučemo ne ku pouku, onda bi ona bila porazna. Sve se svodi na jeđan jedini zakijučak: naša poštanska organizacija, po pravilu, ne polaže baš ništa na to da li će se kod nas Filatelija razvijati ili ne. Istina, ima i usamljenih primera da pojedine poštanske organizacije obraćaju puno paž-

nje pa i materijalno potpomažu filatelističke organizacije, ali to su samo retki izuzeci, koji kao da potvrdjuju

pravilo:... u poštanskim upravama ima vrlo malo (da ne kažemo nimalo) raspoloženja da Be Filatelija kod nas unapređi.

Takav stav ne Di trebalo naročito kritikovati kađ on ne bi svedočio da u počtanskim organizacijama nema razumeva-

.nja ni za njihov sopstveni interes. Sva-

kako da nije na svom mwestu niti je pri-