Филателиста

Aukcija maraka u Beogradu

Druga aukcija maraka, održana 12. decembra u Beogradu, privukla je veliku pažnju beogradskih filstelista (ако da je poseta bila iznad očekivanja. Ponuda na ovaj aukciji bila je vrlo skromnih razmera u pogledu iznosa i dostigla je jedva 600.000 — dinara, dok je prodato u iznosu od 300.000. — dinara, što samo po sebi govori o ınteresovanju i uspehu. U odnosu na prvu qukciju, pored interesovanja, koje je bilo znatno vece, ovog puta ponuđeni moterijal bio je privlačniji nižih početnih cena, a mahom je bio sastavljen od najtraženijih područja među na šim filatelistima, u koja dolaze marke SFRJ, marke Stare Srbije, Francuske (naročito reprodukcije), Itolije, kao i tematika (fauna, flora i sport). Malo iznenađenje predstavijaju visoke postignute cene za dva najtraženija izdanja SFRJ, tako da su „Prve životinje“ prodate za 29 hiljada dinara, a „Esperanto“ za 26,5 hiljada dinara, što je skoro dvostruki iznos njihovih kataloških cena u katalogu „Jugofilotelije“. Šteta je što nije bilo i drugih traženih izdanja SFRJ, naročito iz područjo temotike: flore, faune i sporta, jer bi sigurno cene ovih izdanja išle znatno iznad sadašnjih kataloških cena. Takođe je bilo nekoliko vanredno lepih primeraka stranih skupih maraka (Austrija, Luksemburg itd.), koje su nuđene po vrlo povoljnim cenamg, ali nisu prodate. Ovde je, svakako, po sredi — i pored povoljnih cena — visoka vrednost nekih izdanja (preko 200.000 dinara), a na aukciji naši sakupljači su pokazali, da nemoju takc „dubok džep". Pada u oži vrlo slab interes za. marke stare Jugoslavije, koje su nuđene po vrlo niskim cenama, a da ipak nije prodat ni jedan jedini lot ovih maraka. Ovome je, verovatno, uzrok to što je među markama stare Jugoslavije veoma molo teтанке, Početkom februara iduće godine održava se sledeća anukcija i po dosadašnjem interesovaniu, možemo sigurno tvrditi da će privući pažnju.

Koga nabada filatelista

Nisam ovlašćen, niti zamoljen ni sa ćije strone da se prihvatim ovako neugodne teme. Neugodne, mislim zbog toga, što vidim iz raznih brojeva „Filateliste“ da su neki spremni za prilično argumentisan napad, kao:

— Ovo će doprineti da se na filateliju sve više gleda kroz moterijalnı efekat, što nije svrha filotelije (br. 104).

— Halo ZJPTI, Čujete li Marš na Drinu? Zar ovi događoji i ovi ljudi nisu zaslužili seriju poštanskih maraka! (br. 106).

— Što manje novih emisija sa visokim nominalima, što manje, ili još bolje — bez sečenih maraka i bez blokova (106).

— Blokovi su postali tako nepopularni ı tako izrazitog špekulativnog karaktera da pojava ovog bloka među našim markama neće doprineti ugledu jugoslovenske filoatelije, a još manje izdavaču. Zašto tri, pa možda i сеtiri serije sa nominalom od 495 Dinara? Zar se nije moglo ostati na nominalima do 200, pa i do 250. — Din (br. 107).

— Nošu filateliju malo ko zarezuje i pita koje proslave, kakve marke i u kojim količinamqa i vrednostima treba izdavati. (Br. 108).

Sa druge strane glas se ne čuje. Jedino smo čuli diskusiju druga Lovinčića, direktora Jugofilatelije, na Skupštini filatelista Srbije, o čemu je nažalost malo napisano. Možda gornje primedbe i nisu spominjane, a ako jesu, i ako ja ovde u sličnom obliku ponavljam деlove te diskusije, il ako pak pokažem slično rezonovonje koje rukovodi drugove iz ZJPTT u njihovoj izdavačkoj delatnosti, a i Jugofilatelije koja poznaje strano tržište — tada je samo dokaz da mi njihove ideje nisu toliko stra ne kako bi se dalo zaključiti po razdoljini koja nas deli.

Na samom početku trebali bismo ovo pitanje podeliti u dva delo, tj. na želje i mogućncsti domaćih filatelista i na potrebu plasmana naših maraka kod stranih filatelista ı zadovoljenje njihovih ćudi.

Mislim da sve jadikovke filatelista, uperene protiv ZJPTI, odnosno Jugofilatelije, nisu opravdane. Nemojmo reći da nam nije stalo do mišljenjo jednog Francuza, Brazilijanca ili Egipćanina o našim markama, Znom da niko tako i ne rasuđuju i verujem da nam ponos roste kada slušamo o potroažnji jugoslovenskih maraka kod inostranih skupljača. Pa da nije tako zašto bismo popunjavoli listu rozmenjivača u svakom „Filatelisti“. Ili jednostavnije rečeno: AKO HOĆEMO ODZIV NA TAKVE OGLASE, TADA NE SMEMO ZANEMARITI NI ŽELJE ODAZVANIH.

Naslućuje se vrlo lako cilj kome ja stremim. Hoću da prenesem predmet diskusije izvan kruga domaćih filatelista i da isto pitgnje rasvetlim sa druge strane — otprilike onako kako će to izgledati u očima jednog američkog skupljača maraka. Time je rečeno da