Филателиста

ФИЛАТЕЛИСТА ВВЕР ЕРЕ ЕУ ТА

ČASOPIS SAVEZA FILATELISTA SRBIJE

510 GODINA PRVE SRPSKE MARKE

Sa ovim napisom Siniše Ostojića počinjemo sa objavljivonjem materijala o starim srpskim markama. Namera nam je da mlađe filateliste upoznamo sa istorijutom ovih maraka, danas kada se proslavlja stogodišnjica naše prve marke.

Za nekoliko meseci navršiće se 100 god. od izlaska. prve srpske marke. Povodom ovog jubileja potrebno je predhodno u glavnim crtama da se posetimo na prilike i vreme ka да 5џ паге тагке џаједаје зуећо дапа, каda je malena Kneževina Srbija ušla u red ze malja sa savremenim poštanskim saobraćajem od kada su i njene marke postale predmet sakupljanja i filatelističkog interesovanja.

Prve polovine i sredinom XIX veka srpski narod je činio izvanredne napore da podicqne ugled svoje do tada porcbljene zemlje. Svetoondrejska skupština 1858. godine izvršila je prevrat i ponovo po druai put dovela na presto Milosa Obrenovića. Posle njegove smrti 1860. na presto dolazi ponovo knez Mihailo, sin kneza Miloša. Kroz svoju vladavinu on širi shvatanje prosvećenog арзојиtizma. Srbija je želela i pokušavala da organizuje buntovničke težnje na Balkanu, koje su dotle izbijale po na osob, svaka zm sebe, često i u nevreme i radi toga obično ostajale i bez vidnog rezultata. Za vreme kneza Mihoila Srbija je smatrana za centar Balkana i faktor njegovog unutrašnjeg mira, nosilac nacionalne ideje u jugoistočnom ејџ Evrope. Početkom 1867. knez Mihailo odlazi u Corigrad, gde od Sultana primna ferman o predaji gradova Srbima. Poslednji odred turske posade nopustio je tvrđavu ıi Beogradu — 24 aprila 1867. godine a sutradan je otisao iz Beograda i poslednji turski komandant Ali — Riza paša.

Kao što vidimo dok je u Becqradskoj Tvr дам Богамћа tursko posmda, kada Srbija ioš nije bila ni slobodno, 1. maja 1866. izašle su prve srpske poštanske marke. One su

u prvo vreme služile za naplatu poštarine za novine koje su dolazile iz inostranstva a casnije i za one koje su štampane i izdavane u Srbiji. Na osnovu zakona o poštama iste додг-= izdato je „nastavlenije po kome će se služba poštanska vršiti“. Po tome upustvu je bilo predviđeno da će se od 1. maja 1866. plaćanje poštanskih taksa vršiti u markama. Kasnije se ispostavilo da je ovaj datum bio preuranjen, jer se nije vodilo računa koliko je vremena potrebno za štampanje maraka. Stamparija u Beogradu nije imala potrebnog iskustva za štampanje maraka, oli su ipak marke cd 1 i 2 pare bile na vreme otštampane i od 1. maja 1866. godine otpočela je naplata poštanske tokse samo za помпе : саsopise. O prvim srpskim markama pisano je do sta i u nas i na strani. Od naših ljudi prvi je počeo stručno da piše o našim markama i poštanskim žigovima kapetan srpske vojske Hranislav Valter. Svoj esej o prvim izdanjima srpskih maraka objavio je Valter u „Mitteldeutsche Filatelist — Zeitung" u broju 10 od 1902. i 1 iz 1903. Evžen Deroko je jedan od naših najboljih poznavalaca tih maraka i opisao ih je u svojoj studiji „Istorija. poštanskih maraka — Srbije“, kao i u nizu članaka publikovnih uglavnom u predratnom #fFilatelisti. Vladimir ing. Flek je takođe pisao u Filateli sti i na nemačkom jeziku „Die Brief marken von Serbien" u 23 svesci „Der schrif tenreihe neues Handbuch der Bre markenkunc-e" Frankfurt ma Majni 1965. ing. Aleksanclar Petrović Mirko Verner, M. Коб, ing. Veličković i drugi u nizu članaka u Filatelistu. U inostranstvu o srpskim poštanskim. markama pisao je kapetan Šenk iz Graca u „Austrija Philatelist" br. 6 od 1897. Dve godine kasnije poznati engleski časopis „The Pfilatelic Journal of Greath Britain" u brojevima 98 do 103 publikovao je studio B. Duersta o srpskim poštanskim markama. B. Кићп objavljuje „The postage — stamps of Serbija" u „The stemps Collector" sveska VII 1903. godine, E. Plots: „Die Geschihte der serbischen mar-

i