Филателиста

Filatelisti Slavomijg tiraža SaVO7 filatelista Juggoslavijg

Filatelisti iz svih krajeva naše zemlje obraćaju se Uredništvu i predložu da ovaj list prihvati inicijativu filatelističke štampe i podrži predloge za osnivanje Saveza filatelista iugoslavije. Prirodno je da mi vodimo računa o težnjama ı željama naših čitaoca, za koje se Filatelista i štampa, ali neka nam bude dozvoljeno da postavimo samo neka pitanja: Ako svi vidimo da nam je neophodan Savez filatelista Jugoslavije (a mi se slažemo da je neophodan), zašto.se stidimo da otvoreno kažemo da nije trebalo dozvoliti razbijočima 5FJ da tako postupe. Zašto se i pored toga и5težemo da i danas oivoreno kažemo šta hoćemo od novog Saveza i kakav on treba da bude? Da bi bar donekle dobili odgovor na ovo pitanje, citiraćemo ili napomenuti šta je u vezi s tim do sada napisano:

Filatelija, glasilo Filatelističkog saveza Hrvatske u broju 4—5/65 g. saopštila nam je da Savez filatelisto Jugoslavije više ne postoji, da ga je u Zagrebu 14. marta 1965. g. raspustilg Deseta redovna skupština, koju su soćinjavoli filatelisti iz SR Hrvatske i Slovenije a u ime 61" celokupnog članstva SFJ, koliko oni sačinjavaju,

U broju 10—11, u istoj godini, ovoj isti list do nosi napis „intermess lil" u kome analizira učešće na izložbi u Lajpcigu, gde se na popu laran način ilustruje kako su jugoslovenski filatelisti prošli na ovoj izložbi, pa kaže:

w„... Ne ulazeći u analizu rezultata ni u diskusiju o kriterijumu jur-a i ne osvrćući se na medolje i priznanja, koja su osvojili naši izlagači, pošteno je, mislimo, da se konstatira da bi uza sve što mi trenutno nemamo zajedničkog foruma koji bi nas predstavljao prema inozemstvu, i uprkos tome što nemamo nikoga ko nas može zastupiti pred vanjskim filatelističkim svetom kao cjelinie, bar kada su u pitanju međunarodne izložbe, morali stvoriti mogućnost koordinacije, a što je još i mnogo važnije mogućnost selekcije moateпјајан Ре

Тако, dakle, izgleda prva strana |плегmessove medaolje i naše filatelističke parade.

Ali, mi se pitamo, zar ova isto nisu znali ovi isti drugovi i 14. marta. Ako ih je praksa naučila da republičke saveze ne gledaju kao procentfe i prirepke jednih drugima, onda neka nam dozvole još jedno pitanje: Recite nam otvoreno ko je taj koji bi trebalo da nas zastupa ili koordinira? Ako ovo treba da podržimo kao inicijativu.

Filotelistička rubrika u Ekspresu u dva nqavrata konstotuje da je izložba u Varni takođe pokazala da je neophodno imati neko lice, koje će da obavlja poslove jugoslovenske filatelije u odnosu na inostranstvo. Pisac se takođe stidi da pomene ime Saveza, kojeg očito želi da stvor, kao da predlaže stvaranje Saveza filatelista neke druge zemlje pa eto, ne bi želeo da ispadne da ga mi naturamo, — Možda je o ovom licu trebalo razmišljati 14. marta 1965. u Zagrebu, a ako tada već nije, onda sigurno sada treba govoriti o Savezu, a ne o licu.

Nama se jedino sviđa, i to možemo naz7vati inicijutivom koju treba podržati, napis u Glasu Slavonije od 19. XI 1965., u rubrici „Filatelija“. Filatelisti Slavonije, iako bi valjalo računati da su i oni u onih 61%, nisu se ustezali da kao filatelisti otvoreno, a u prvom redu kao Jugosloveni, konstatuju da Jugoslaviju, nažalost, nema Saveza i verovatno se zbog toga i osjeća podvojenost u radu pojedinih republičkih saveza, koji rade svaki na svoju ruku“.

Filatelistički klub u Osijeku dao je inicijativu, koju su podržali filatelisti Slavonije, da se održi savetovanje filatelista, gde bi, pored drugova iz Slavonije, prisustvovoli filatelisti iz ostalih gradova i saveza, a gde bi se u prvom redu raspravljulo o pitanju FILATELISTIČKOG SAVEZA JUGOSLAVIJE. lako su svesni toga da je ovo suviše veliko pitanje za jedno društvo, oni konstatuju da Jugoslaviju, kako u zemlji tako i u inostranstvu, može uspešno predstavljati samo jedno, zajednički izabrano rukovodstvo, bez obzira na širu autonomiju datu savezima u republikama.

Uredništvo „Filatelista“ se nada da će nasi čitaoci bez rezerve podržati predlog filatelista Slavonije i učiniti sve što je u njihovoj moći da ovaj predlog — postane stvarnost.

Nadajmo se da će drugovi iz Slavonije ostati inicijatori do potpunog završetka ovog, veoma značajnog posla.