Филателиста

кода парада filatelista

Počeću od najlakše tačke napada jer, čini mi se da za nju nije potrebno mnogo objašnjenja. Ona se svodi na to da bi na izdavačku politiku naših maraka trebali da imaju upliv i sami filatelisti. Verovatno rezonujući da ako su filatelisti glavni potrošači, tada za proizvod koji oni Kupuju trebalo bi i njih da se pita. Ako je neko ovim razlogom, ili bilo kojom drugom pobudom, rešio da se osvrne kritički na izdavačke odluke ZJPTT tada se nije trebalo stati samo ma kritici, već malo bolje razraditi rešenje iste. Osuda nečeg i istovremeno razumno rešenje sugerirano sa istog izvora prihvatljiva je kao konstruklivna kritika, inače, prvo bez drugog ne pretstavlja naročitu mudrost. Nisam još nigde pročitao detaljniju analizu o dobrim i lošim stranama učestvovanja samih filatelista u donošenju planova za naše buduće marke, pa neznam misli li se da je to izvodljivo putem neke ankete kroz celu Jugoslaviju, ili obrazovanjem neke komisije od pretstavnika raznih filatelističkih društava. Dobre strane ovakve politike ja ću prećutati, pošto sam mišljenja da su one male upoređujući ih sa nevoljom koja bi nas snašla. Svima nam je poznata ona priča o »Dogovoru o kiši«, svedoci smo raspuštanja Saveza fFilatelista Jugoslavije, u nemogućnosti smo da osnujemo jedan filatelistički časopis za celu zemlju, a tražimo · saradnju, tj. udeo posla sa ZJPTT. Dodajte tome našu etničku, istorijsku i kulturnu razliku pa ćete videti sa kako golemim problemom bi bila suočena jedna ovakva komisija. Uostalom, takav način saradnje filatelista sn ustanovom za izdavanje maraka nije mi poznat ni u jednoj zemlji. Pa i ovo bi bilo samo polovično rešenje, zapravo, manje nego polovično ier se u inostranstvo proda većina naših maraka. Ko bi interese i želje stranih filatelista trebao da zastupa? Da li sekretar filatelista u Negotinu, Derventi ili Puli zna koje naše marke imaju »prođu« izvan maših granica. Nije li zato prirodnije da takve odluke donese par njih plaćenih za taj posao, ljudi koji putuju, koji sakupljaju informancije o stranim tržištima i trude se da pogode bilo i mnogih filatelista sem domaćih.

Pitanje velikih nominala je najintevesantnjija primedba jer se daje mnogo-

struko objasniti. Što je na np. za nekog srednjoškolca, ili stuđenta serija čak i od 150.— din. nominalne vrednosti (po starim cenama) veoma skupa, dotle na pr. za prosečnog arhitektu isto to znači bagatelu. Udaljimo li se opet iz domovine videćemo da je za jednog američkog filatelistu veoma jevtino ići u korak sa novim izdanjima naših maraka, a za nekog indijskog filatelistu može da znači veliki izdatak čak i serija, nama vrlo lako dostupna, kao što je Stanotenisko prvenstvo od 200.—o din. Pa gde postaviti granicu? Ja bih rekao tu gde se i nalazimo, pošto smo tako u nekoj zlatnoj sredini — za bogate nismo toliko jeftini da bi naše marke ignorisali kao »dečije marke«, a za filateliste zemlja slabe ekonomske moći naše marke su još uvek dostižne. Iza svega toga krije se važno pitanje za domaće filateliste. Svaki skupljač maraka najsrećnije se oseća ako može da dođe do inostranih serija po nominalnoj ceni, tada mu to izgleda maltene besplatno. Zato i postoji težnja za vršenjem razmene novoizlazećih maraka. Videli smo da bi jedna ovakva saradnja sa Amerikancem bila obostrano korisna čak i tada ako bismo spustili naše nominale i preko 100%, ali zato ne bismo imali dovoljno maraka kada bismo počeli razmenu sa nekim iz Engleskog Komonvelta čije serije idu i do jedne funte sa markom najviše nominale. Najsmešnije je to što neki od kritičara skupih serija kupuju za svoje zbirke sve naše marke u četvercima pored pojedinačnih.

Da su blokovi i sečene serije špekulativnog karaktera svima nama je jasno. Pitanje je samo isplati li se špekulisati i sticati strane devize, ili biti naivno pošten i odricati se zarade i tamo gde to možemo postići na legalan način. Dozvolite da još uvek postoje skupljači maraka koji će preći preko špekulativnih namera i njihovom kupovinom u mnogome vam pomoći da možete platiti sve troškove firmi Kurvazije na DT., da se možete ponositi svojim prekrasnim markama. Ako blokove i sečene serije okarakterišemo negativno, tada bih ja nekako sa istom logikom okarakterisao 90% holivudske proizvodnje filmova u kojima je mnogo odstupanja od svakodnevnog života i koji time nose prop3agandni karakter, zašta mi kažemo da služe za razonodu. Mnogi od vas ih gledate i plaćate dobre pare za tu pasiju. Neka tako i drugi plaćaju za naš propagandni materijal, koji je mesto pokretnih slika na parčićima hartije.