Филателиста

Ре Заир инг

Sa ovim je dobro da se upoznaju naši filatelisti koji skupljaju marke Turske da ih ne bi bunila neujednačenost debljine i kvalitet papira, da ne misle da pronalaze specijalitete. U izveštaju se zaključuje da će problem ostati nerešen dok se nove tvornice papira ne izgrade, ili dok se ne ukine zabrana O UVOZU papira.

PIKASOVA »GUERNICA« NA ČEHOSLOVAČKOJ MARKI

Čuvena slika Pablo Pikasa čuvana u Muzeju moderne umetnosti u Njujorku pojavila se U reprodukciji na čehoslovačkoj marki od 60 helera izdatoj 5 jula.

Interesantna je priča postanka ovog umetničkog dela. Kada je 1937 godine u Španskoj revoluciji u jednom naletu bombardera sa svastikom na selo Guernica bilo ubijeno bombardovanjem za svega tri i po sata — preko 2000 ljudi, Pikaso potresen prizorom obećao je da: će ga prikazati na platnu. Slika je bila namenjena za paviljon Španske republike na Internacionalnom sajmu u Parizu 1937 godine. -

Ove godine proslavljajući 30-godišnjicu borbe španski dobrovoljci Čehoslovačke, uz pristanak Pikasa, rešili su da godišnjicu ovekoveče омот markom.

Мазе поуе тагке

PRIGODNE MARKE POVODOM ČETIRISTOGODIŠNJICE STAROG MOSTA U MOSTARU I DEVETSTOGODIŠNJICE GRADA ŠIBENIKA

Povodom ovih proslava izdate su dve prigodne spomen marke od po 0.30 novih dinara.

Slika na marki povodom proslave 400-godišnjice postojanja Starog mosta U Mostaru prikazuje isti most po fotografiji i likovnom rešenju Bojane Spremo i Andreje Milenkovića, akademskih slikara iz Beograda, (i ako na markama, kao autor, postoji samo A. Milenković).

Mostar se, kao naselje, prvi put pominje 1452 godine, ali se grad razvio posle podizanja velikog kamenog mosta preko Neretve. Most je izgrađen 1566 godine, za vreme vladavine turskog cara Sulejmana || — Veličanstvenog, i svakako pretstavlja remek delo turske arhitekture XVI veka. Projektovao ga je Hajrudin, jedan od učenika čuvenog arhitekte Mimara Sinana. Sa obe strane mosta, oko 1.076 godine, dograđene su dve kule: »Herceguša« i »Halebinovkac.

Marka je štampana U Zavodu za izradu novčanica U Beogradu, u linijskoj dubokoj štampi, mrko jorgovanasto-crvene boje, po gravuri Stanimira Babića, gravera iz Beograda, u tabacima od 50 primeraka. Papir kredast; zupčanje češljasto 127. Veličina cele marke 30 x 37 mm, a same slike 26 x 33 mm. Puštene su u upotrebu 24. septembra 1966. godine u tiražu od 2,000.000 primeraka.

Slika na marki izdatoj povodom proslave devetstogodišnjice postojanja Šibenika pretstavlja grad po gravuri iz XVII veka, a po likovnom rešenju Borivoja Lazarevića, akademskog slikara iz Beograda.

Šibenik je najstariji slovenski grad na obalama Jadranskog mora. Prvi put se spominje 1066 godine U zapisima sabora hrvatskoga kralja Petra Krešimira. Marka je štampana u Zavodu ·za izradu novčanica u Beogradu, u tamno crveno-jorgovanastoj boji, u linijskoj dubokoj štampi, po gravuri Tanasija Krnjajića, akademskog slikara i gravera iz Beograda. Tabaci od 50 primeraka., papir kredast., zupčanje češljasto 12%. Veličina cele marke je 30 x 37 mm, a same slike 26 x 33 mm. Puštene su U Upotrebu 24. septembra 1966. godine U tiražu od 2,000.000 primeraka.

DEČJA NEDELJA 1966. GODINE

Povodom dečje nedelje, koja je održana od 2. do 9. oktobra o.g., izdata je prigodna marka od 0,30 novih dinara. Likovno rešenje i priprema za štampu je od Borivoja Lazarevića, akademskog slikara iz Beograda, po crtežu Slobodanke Skorić, učenice osmoljetke u Beogradu »Devojčica sa kikama«. Iz većeg broja crteža po konkursu iz 1963. godine: »Deca crtaju marke« ovoga puta je za marku dečje nedelje izabran ovaj crtež.

Marka je štampana U Zavodu za izradu novčanica U Beogradu, u ofsetu, U četiri boje. Papir kredast., zupčenje češljasto 12 2.; tiraž 2,000.000 primeraka. Puštena je u promet 2. oktobra 1966. godine.

DVADESETGODIŠNJICA »UNESCO«

Nizom izdanja Zajednica jugoslovenskih PTT obeležila je aktivnost i jubilej Organizacije ujedinjenih nacija, a naročito nekih od njenih mnogobrojnih agencija. Na dan 4. novemrba o.g. izdata je marka od 0,85 novih dinara, posvećena dvadesetogodlišnjici Unesco (Svetske organizacije za prosvetu i kulturu).

11