Филателиста

njim predsednikom USA. U najvećoj tajnosti otisnuo se sa brodom »Kvin Meri« preko Atlantika, praćen najvišim rukovodiocima. Ujedinjenog kraljevstva. Skup najodgovornijih za veo tok rata bio je velićanstven. Pored oba predsednika tu su se nalazili i šefovi kombinovanih generalštabova suvozemnih, pomorskih i vazduhoplovnih oružanih snaga i druge stručne ličnosti. Trebalo je doneti odluke o invaziji na Italiju, o pojačanju priprema za drugi front, a što efikasnijoj pomoći Rusima preko Sibira, o pomoći Čang Kaj Šeku, o kontraofanzivi protiv Japana na Pacifiku * u Burmi, o pojačanju razaranja nemačke industri_ je ı saobraćaja iz vazduha, o suzbijanju nemačkih podmornica, koje su urištavale milione tona savezničkog brodovlja ı o svim političkim posledicama, koje će izazvati ratni događaji.

U takvoi atmosferi psihičke i fizičke prenapregnutosti, potencirane svešću ogromne odgovornosti, donošene su najdalekosežije odluke. Posle napornih zasedanja i većanja, koja su redovno trajala doe duboko u noć Ruzvelt je priredio za svog velikog gosta izlet u njegovo omiljeno planinsko pribežište Šangri-la. U svojim memoarima Čerčil je o tome pisao:

»Predsednik je jedva čekao da provede nekoliko časova sa svojom zbirkom maraka. Njegov lični ođutant, general »Pa« Votson, doneo mu je nekoliko velikih albuma i više omota punih primeraka koje je odavno želeo. Pasmatrao sam ga nekih pola časa, s mnogo interesovanja i u tišini, dok je svaku nalepljivao na mesto koje joj pripada i tako zaboravljao na državne brige; No ubrzo se ispred vrata zaustavio još jedan auto, i iz njega je izašao general Bedel Smit, koji je upravo bio doleteo iz Ajzenhauerovog štaba sa čitavom hrpom važnih pitanja koja su morala biti hitno rešena. F.D.R. je tužno ostavio svoju zbirku maraka i pbredao se svojoi dužnosti.«

Dakle, celo pola časa je Čerčil posmatrao svog domaćina, kako primiren i spokojan slaže poštanske marke i zapazio kako su ga šareni listići, nad koje se nadneo, lišili svih briga državnika i vojskovođe. I Zaista, predsednik USA Franklin D. Ruzvelt našao je u markama svoje zbirke spokojstvo i odmor za prenapregnute živce. Marke za čas zaokupe maštu čoveka i odvode je na područja mirne, tihe razonode; u atmosferu potpunog psihičkog olakšanja i prijatne izolovanosti od ostalog sveta. I Ruzvelta su marke odvojile od ratne vreve. Pored njih i sa njima mogao je da zaboravi na brige i teškoće koje su ga zaokupljale. Zaboravio je da tu pored njega sedi premijer Britanske imperije, i dozvolio da ga šarene sličice prenesu u carstvo trenutne bezbrižnosti, koja tako blagotvorno osvežava duh. I nezna se kako dugo bi Ruzvelt još uživao u odabiranju i sortiranju novih primeraka poštanskih maraka da ga iz tog prajatnog sna i ničim uporedivo zadovoljstva nisu trgli koraci generala Smita, koji je doleteo sa afričkog fronta. T Ruzvelt je »tužno ostavio svoju zbirku« i posvetio se — osvežen „polučasovnom rrijatnom razonodom, koju su mu pružile marke — odgovornim državničkim poslovima.

Tako nam Čerčilovi memoari prikazuju jednu vrlo гпасајпи ерzodu, na osnovu koie možemm izvesti zakliučak da je i filatelija imala

О туотт шНсај па родгисји strategije drugog svetskog rata. Меозрогпо је да је доргтоза и пајђштијип danima svetske istorije umirivanju Živaca i osvežavanju raspoloženja Franklina Ruzvelta, jed-

nog od glavnih aktera u pobedi nad nacizmom i fašizmom u drugom svetskom ratu.

Citirano iz »Drugi svetski rat«, Vinston Cercil, tom IV, knjiga II, str; 737/738, izdanje »Prosvete«, Beograd.

|