Филателиста

ПОЗНАЈТЕ ИСТОРИЈУ ФИЛАТЕЛИЈЕ О „УНИКАТИМА"

Разумљиво је да се као највеће поштоване реткости у Филателији сматрају оне марке које су сачуване само у најмањем броју примерака. То поштовање па и вредност ретких марака долазе услед тога што такве марке ретко ко може набавити. Што је мање примерака у оптицају, или на тржишту, тим је тражња већа, вредност pacте а само је мали број „срећника" који могу дати ону вредност која се тражи. Ту појаву и данас многе поштанске управе овога света знају да користе и да од пасионираних сакупљача извуку максималне користи издајући поштанске марке са малим тиражима.

Но да се не задржавамо данас на модерним експлоататорима. Братимо се ретким маркама које су још очуване. Међу њима посебно место припада такозваним уникатима, тј маркама које су сачуване или су данас познате само у по једном примерку.

Можда ће се поставити питање како је могуће да су очувани само тако малобројни примерци, па чак и само једини комади поштанских марака којих је свакако морало бити у већем броју у оптицају. На такво питање има неколико одговора: пре свега, сабирање поштанских марака није никад било тако раширено, па је највећи број марака после употребе за франкирање бивао уништен по пријему писма. Други, мањи, део марака одлазио је на писмима у архиве, лежећи годинама и деценијама по таванима и подрумима, изложен зу бу времена и разним штетним утицајима. На крају су и те „залихе" приликом неког већег чишћења завршавале на сметлишту или су спаљене као непотребна стара хартија. Има пуно сведочења у историји Филателије о томе како су појединци били сведоци уништења старих архива у којима су се виделе старе вредне марке; има сведочења о томе како су појединци случајно наилазили на забаченим местима читава богатства у маркама.

Најзад, поменимо и ратна пустошења која су нарочито у Еропи проузроковала уништење многих збирки а још више старих архива у којима се крило велико филателистичко благо. Примера ради може се навести подручје Србије које је у последњих педесет година два пута било подврлануто немилосрдном и беспримерном уништавању старих архива од стране окупатора. У току последње непријатељске окупације Београда познат је случај уништења целокупне архиве српског Црвеног крста (Женевска архива) из првог светског рата. После повлачења кроз Албанију српски Шрвени крст је, уз помоћ међународног Црвеног крста, основао у Женеви посебну службу за везу између породица осталих у поробљеној Србији и бораца и из беглица који су прешли Албанију. Та женевска архива Црвеног крста Србије чувана је у подрумима старе зграде Министарства финансија у Милошевој улици 20 (такозвано „Старо здање"). Ту је такође чувана и архива са Крфа, која је садржала многа вредна документа из тога времена.