Филателиста

моћник у дућану свога оца почео године 1854 да скупља. употребљене поштанске марке.

„Две године доцније Гибонс је почео да тргује тим маркама и тиме је основао чувену фирму СТЕНЛИ ГИБОНС, која је сада акционарско друштво. До године 1890 он је сам управљао том радњом а тада ју је продао за 600.000 динара њеним садањим сопственицима.

„Од тада је путовао по свету, чије је марке толико времена скупљао. Једна од његових особитости била је да никада није држао дућан, него је само преко поште саобраћао са својим муштеријама. На тај начин је губио многе муштерије, које су више волеле да лично добу. Али он је сматрао да је далеко мањи губитак у новцу него, што би био губећи време у разговорима са муштеријама.

„Први посао који је Гибонс направио био је вероватно и његов најбољи посао. Два матроза видела су године 1863 неколико листова марака који су били обешени у прозору дућана његовог оца. Они упитају да ли он купује употребне марке, а кад им је он то потврдио, донели су му са своје прекоморске лађе пун џак старих марака. Те су марке, рекли су, добили у Капштату на једној лутрији, где је један лоз коштао 1 динар. Они су били веома обрадовани, кад им је Гибонс дао 100 динара. Те марке састојале су се скоро искључиво из троуглих капских марака, међу којима су многе биле веома ретке, и Гибонс их је продао с великом добити, за више од 10.000 динара. Данас те старе марке имају вредност од стотине хиљада динара".

Преносећи овај интересантан докуменат из ПОЛИТИКЕ за 1913 годину, морамо констатовати да је непознати писац веома добро познавао Филателију као и њене вредности. Не треба изгубити из вида да се у овом приказу говори искључиво о УПОТРЕБЉЕНИМ ПОШТАНСКИМ МАРКАМА, јер је у то време, све до двадесетих година овог века, Филателија била област где се интерес скупљача ограничавао углавном на употребљене поштанске марке. |

Још једну околност треба запазити; интересовање за Филателију мора бити доста раширено, кад ПОЛИТИКА, најугледнији дневни лист у Србији сматра за потребно да забележи смрт једног од најчувенијих филателиста тога времена. Приказ је зналачки написан и сведочи да је његов аутор био сасвим добро упућен и у Филателији и у њеним протагонистима.

Овај случајан налаз и садашње саотштење треба да нас потстакну на даља истраживања о почецима и развитку Филателије у Србији. На том пољу се још увек врло мало зна.... +!