Филателиста

FILATELIJA IT NUMIZMATIKA

Sretao sam jedne iste ljude na filatelističkim i numizmatičkim smotrama. Viđao sam trgovce sa dvovrsnom robom: jednom sa markama, a drugom prilikcm sa kovanim i papirnim novcem. Radnje su im isto tako podeljene: na odeljak numizmatike i odeljak filatelije. Ako je n pitanju velika robna kuća, to su koncesije izdate obim odeljenjima, koja su obavevezno jedno kraj drugoga — štand dc štanda. Zavirite li u nedeljno izdanje Njujork tajmsa, ili b:lo kojih drugih većih američkih novina, videćete da filatelija i numizmatika dele istu stranicu. Pa čak i gde su oba ova hobija klasificirana naići ćete u filatelističkom žurnalu na neki oglas o novcu ili u »Numizmatičaru« gde se nude mark-.

Među ove dve strasti raztrzaju se i neki moji korespondenti, naši skupljači.

Samo dok je na Zapadu između filatelije i numizmatike podeljena uloga prilično ravnomerno, cotle se kod nas favorizira samo jedan od ovih hobija. Numizmatika koja bi verovatno isto toliko okupljala sabirače ostzje nezapažena i nenegovana. Pa čija je krivica? — nameće se pitanje. Razvoj numizmatike zavisi na prvom mestu od nadležnih organa, isto kao što je slučaj i sa filatelijom — etc odgovora! Mi skupljači smo tek sledeći beočug u lancu.

Koliko numizmatika može da bude r azvijena navešću primer iz ove zemlje. Američka kovnica novca počela је за рго17vodnjom PROOF (čitaj — pruf) monetz od 1, 5, 10, 25 ı 50 centi 1936. godine. To je kovanje redovnog novca samo specijalnim matricama naročito glačanim da novac dobije staklasto ravnu svetleću površinu. Takvo kc vanje zahteva usporen proces izrade i posebno sortiranje svake monete u рјаstične omote. Kovnica isporučuje ovakv~ serije novčića na adrese naručilaca. Poslednjih par godina kovnica potseća svoje stalne mušterije da je došlo vreme za sludeću narudžbinu sa rupičastom kartom iz elektronskih mašira i adresiranim kovertom. Do naručioca je samo da uz kartu priloži ček za žaljeni pruf serija, da zalepi koverat i da g3 pusti u poštansko sanduče. Kovnica snosi poštanske troškove u oba pravca. Naravno, da se takva usluga i plaća. Jedar takav komplet od 1, 5, 10, 25 i 50 centi staje S 5.00. Opravdano ili neopravdano državna ustanova naplaćuje 3 5.00 za novac koji nema veću kupovnu moć nego 91 cent. Niko se ne žali, svi su srećni i porudžbina je toliko da ih kovnica ni ne može sve ispuniti. Maksimalni kapacitet proizvodnje je 3 miliona ovakvih pruf serija. Pa kada se to ponavlja iz godine u godinu (američki

3