Филателиста

Користећи овај на први поглед безначајан податак, друг Кобал обратио се вишем поштанском комесару Др. Риедлу, оснивачу поштанског музеја у Бечу, који је већ раније трагао за подацима о раду и животу Кошира и замолио га да на основу пронађене адресе настави испитивања.

На писмо друга Кобала од 14. априла о. г. Др. Риедл одговорио је 2 маја 1950. год.:

У свесци бр. 351 архиве умрлица града Беча нашао сам следећи упис:

Кошир Лоренц, предстојник краљевског хрватског књиговодства, умро 6 августа 1879 год. старост 75 година, удовац, катол., рођен Луша (Лусха), Селце (у Хрватској) надлежан Загреб, Хрватска, узрок смрти изнемоглост услед старости место смрти: Беч. 1Х. Мегзогвипезћацзоа55е 3 (дом стараца).

Али и код овог толико аутентичног документа о Коширу случај се умешао и изопачио исправност наведених података утолико што Луша није у Хрватској и што Кошир није умро 6 већ 7 августа, о чему Др. Риедл каже:

„Када се Кошир отселио из његовог стана у дом стараца није се могло установити.

У књизи покојних града Беча поткрала се грешка у следећем: Кошир није умро дана 6 августа, већ 7 августа у четврт до 1! пре подне, што је Др. Рједл утврдио на основу записника парохије Еоззац, Беч, Зегушепсаз5г 9.

Из тог списка умрлих за год. 1879. лист 278, став 226 види се да је назначено Коширево место рођења Луша (Лусха), Крањско. Коначно — каже др. Риедл — могао сам установити да је био Кошир сахрањен 9 августа на бечком централном гробљу. Да је Кошир умро 7, а не 6 августа доказује и дан сахране, јер према тадањим одредбама града Беча, тело покојника морало је бити сахрањено 48 сати од наступа смрти".

Др. Риедл наставља:

У отправној књизи финансијског архива у Бечу из године 1836 пронашао сам да је уведен неки акт за који се наводи да је у њему Кошир саветовао побољшање поштанског саобраћаја. Тај спис тада (у пролеће 1949 год.) нисам могао да пронађем. Али ми је архивар објаснио ла је тај акт присаједињем неком другом Кошировом спису из 1858 год. Кошир се год. 1836 првенствено заузимао за увођење јединствене потттанске таксе. У Аустрији је тада био на снази правилник из 1817 год. на основу којег је висина таксе израчунавана према потттанским станицама, преко којих се писмо упућивало. Тек год. 1858 Кошир је поставио тврђење да је он проналазач поштанске марке.

Толико саошттава о Коширу Др. Риелл.

Далеко интересантнији и значајнији су друга два локумента које је примио друг Кобал од виш. пошт. инспектора 5сћбпеа из Лантебоупшка у Саксонити.

Писму од 3 маја 1950 год. виши инспектор 5сћбепе приложио је преписе тих докумената која се односе на Ловренца Кошира, од котих први гласи / преводу:

Израла франко марака, кота се односи на Вишу поштанску дирекпиту, (у Леипцигу) 1853.

Посланству достављена је са прилозима на финансиско министарство својеручно писама претставка заменика државног књиговође Котира из Беча.

Према исто је наволно аутор дао иницијативу за увођење порто марака у Европи. Сврха његове претставке је вероватно та, да'жели за то да прими неко признање (само писмено).