Филателиста

Следеће године дозвољено му је да се настави у Казану. Ту се укључио у марксистички кружок чувеног револуционара Х. Е. Федосејева и интензивно проучавао марксистичка дела. Са немачког је превео „Комунистички манифест“.

Маја 1889. године Лењин се са породицом преселио у Самару. Тек 1890. године могао је приватно да полаже право на Петроградском универзитету и већ 1891. године дао све испите и стекао диплому.

1892. године Лењин је у Самари организовао први марксистички кружок чији чланови су изучавали дела Маркса и Енгелска и ширили марксистичке идеје.

Августа 1893. године прелази у Петроград и посвећује се потпуно револуционарном раду.

Већ следеће 1894. године Лењин је написао свој знаменити рад „Шта су пријатељи народа и како се они боре против социјалдемократа> у коме је подвргао поразној критици схватања народњака.

Лењин се у Петрограду повезује са радничким кружоцима, одлази на њихове састанке и почиње практично спајање идеја научног социјализма са радничким покретом. Из тога је израстао 1895. године „Савез борбе за ослобођење радничке класе“ клица и узор будуће марксистичке партије у Русији.

Због хапшења Лењина и веће групе револуционара 21. децембра 1895. године, прекинут је рад Савеза. За прве две године тамновања у петроградском затвору, Лењин наставља револуционарну делатност, усавршава и развија технику конспиративног рада, дописује се и одржава везе са низом револуционара и почиње да ради на делу „Развитак капитализма у Русији“.

Маја 1897. године био је протеран у село Шушенское у Сибиру, где је разрадио пројект програма партије и написао више од тридесет чланака. Ту је довршио и књигу „Развитак капитализма у Русији“, која је штампана 1899. године.

Овде се оженио са Надеждом Констативном Крупскајом, која је такође била ухашшена и прогнана. У њој налази верног друга и ода ног сарадника у револуционарном раду до краја свог живота.

По завршетку прогонства Лењин је 29. јануара 1900. године са породицом отпутовао из села Шушенское. Пошто му је било забрањено насељавање у престоници и другим центрима Русије населио се у граду Псков.

Средином јула 1900. године одлази у иностранство да би реализовао план о покретању листа „Искра“ и изградињи револуционарне партије. То је његова прва петогодишња емиграција.

Свако место Лењиновог боравка у иностранству претварало се у центар најживљег револуционарног рада (Праг, Минхен, Берлин, Лондон, Брисел и разна места у Швајцарској). Он се дописује са друговима из земље, организује растурање „Искре“ и бори за изградњу партије.

Крајем 1901. године Владимир Иљич почео је да потписује неке своје радове први пут псеудонимом Лењин.

Преко „Искре“ објављује и свој рад „Шта да се ради2“, у коме је до краја обијен „економизам“ и задат ударац ревизионизму у међународним размерама. Тим радом Лењин је припремио и обезбе дио успех П конгреса Руске социјалдемократске радничке партије који је отпочео са радом јула 1903. године у Брислу а продужио У Лондону. На овом конгресу донет је програм и статут Партије.

Следеће веће Лењинпово дело „Корак напред, два корака назад“ (маја 1904.) било је разрада учења о организационим принципима изградње пролетерске партије.