Филателиста

Непрестано пише и води борбу за одбрану Партије против разних врста отпадништва и покушаја њеног ликвидирања. Та борба је обезбедила издвајање бољшевика у самосталну партију 1912. године.

Развијајући широку активност у оквирима међународног рад. ничког покрета, у редовима Друге интернационале, Лењин се заједно са Розом Луксембург бори за правилне ставове пролетаријата према милитаризму и рату, за интернационалистичко васпитање ралника и омладине и живо реагује на све проблеме тадашње међународне политике.

Почетком 1912. године Лењин је из Париза дошао у Праг, где је одржана сверуска конференција, названа Прашком конференцијом, на којој је изабран Централни комитет Партије на челу са Лењином. У згради где је одржана конференција отворен је 21. јануара 1953. године музеј В. И. Лењина.

У пролеће 1912, на иницијативу питерских радника, подржаних од Лењина, створен је легални дневни бољшевички лист „Правда“, чији је први број изашао у Петрограду 5. маја 1912. године.

Да би био ближе Русији, Лењин се од 1912. до 1914. године настањује у Закопанима код Кракова (Пољска). И ту је сво време радио за Партију и радничку класу. Свакодневно је писао у „Правди“ и само у том периоду објавио 280 чланака. Значајнији радови из тог времена су му „Социјализам и рат“ и „Империјализам као највиши стадиј капитализма“.

Почетак првог светског рата затекао је Лењина у Поронину (Пољ ска), куда је прешао из Кракова 1913. године због слабог здравља Н. К. Крупскаје. Он је одмах повео борбу против рата, али је ускоро био ухашшен од аустријских власти.

После пуштања из затвора добио је дозволу да оде у Швајцарску. Будно прати догађаје у земљи и чим је избила фебруарска револуција одмах схвата суштину и карактер те револуције и одређује задатке пролетаријата у њеном даљем развоју.

На необичан и смео начин, у пломбираном вагону, преко Немачке, Лењин је 3. априла 1917. године стигао у Петроград. Хиљаде радника са црвеним заставама изашло је на станицу и приредило му срдачан дочек.

Већ 4. априла на скупу бољшевика иступио је са „Априлским тезама“ „у којима даје разрађен нов програм развоја револуције, њено прерастање из буржоаскодемократске у социјалистичку.

Средином маја 1917. на Седмој сверуској конференцији РСДРП, која је била прва легална конференција бољшевика у Русији, усвојене су Лењинове тезе као програм даље борбе Партије и изабран нови ЦК са Лењином, који руководи даљим развојем револуције.

Од априла до јула Лењин пише преко 150 чланака и неколико брошура, иступа на зборовима и конференцијама радника.

Када се после јулских демонстрација 1917. године ситуација заоштрила, Лењин се по одлуци ЦК склања од прогона владе Керенског и одлази у илегалство, али и даље руководи револуцијом.

Неколико дана се скривао у становима петроградских радника, а затим у колиби на брегу језера Разлив близу Петрограда као фински косач, Ту пише и своје генијално дело „Држава и револуција“.

М августу исте године Лењин прелази У Финску, из које се враћа илегално крајем септембра најпре у Виборг, а 21. октобра у Петроград да би био у центру револуционарних збивања. Након два дана, 23. октобра, руководи историјском седницом ЦК, на којој је донета одлука о устанку. 4

Припреме за октобарску револуцију од тада се одвијају уз ње тово непосредно учешће и руковођење.

6 -