Филателиста

KUDA IDE FILATELIJA

Već odavno se u filateliji prešlo na obrazovanje tematskih zbirki. Pre rata se sakupljale marke celog sveta ili većeg broja država. Posebno su se sakupljale marke avionske pošte, a pred rat počeli su sakupljati marke crvenog krsta i sporta. No sada se tematici poklanja daleko veća pažnja.

Poštanske uprave pojedinih zemalja, u cilju ostvarivanja što većih dobiti, stalno povećavaju broj emisija, dajući serijama sve veće nominale. Ovako i ovoliko emitovanje novih izdanja, iz finansijskih i drugih razloga, nisu u stanju da prate i sakupljači. Kao posledica ovakve politike, javlja se i određeni otpor filatelista, koji počinju da reduciraju pojedine oblasti, ograničavajući se na sakupljanje maraka samo nekih država i to često samo novijih izdanja (period posle Drugog svetskog rata). Drugi se pak ograničavaju samo na usko određenu tematiku. Poštanske uprave i tu pokušavaju da iskoriste priliku izdajući nezupčane serije i blokove u vrlo ograničenom broju i sa visokim nominalama. Po pravilu ovi se delovi emisija ne mogu nabavljati normalno na poštama, već preko druge (u stvari njihove) špekulativne mreže. Na mesto ranijih brojnih sakupljača sporta, tematika se sužava na sakupljanje samo olimpijskih izdanja, pa se i tu često odbacuju nekorektni delovi emisija. Taj se bojkot sprovodi i kroz pojedine kataloge, na taj način, što se njihova kataloška vrednost ne označava, a nekada se i ne pominju takvi delovi emisija.

Javili su se i sakupljači flore i faune. Zbirke sa markama posebne lepote, koje rado privlače poglede i nefilatelista. U međuvremenu, veći broj država odustao je od izdavanja posebnih maraka za avionske pošiljke, jer se i krug sakupljača ovih maraka znatno smanjio. Na mesto toga sa početkom osvajanja kosmosa, veći broj filatelista preorijentisao se ma ovu tematiku. Zbirke koje su vrlo interesantne i lepe, a pru žaju mogućnost mnogima da startuju na početku, jer samo manji broj maraka potiču iz ranijih perioda. Izdavači su odmah iskoristili konjunkturu, povećali tiraže i još više iskoristili nezupčane serije i blokove sa izuzetno malim tiražima, a uz to sa velikim nominalama. Paradoks je i u tome, što su u ovome prednjačile baš one zemlje, koje nemaju nikakve veze sa osvajanjem kosmosa i ulaganjima za ove poduhvate. Ovo i nužnost izdvajanja znatnih finansijskih sredstava za popunu zbirki, učinilo je da se krug sakupljača „kosmosa”, u poslednje vreme znatno smanjio. Slično se dešavalo i sa drugim tematikama. Posebno bi trebalo da bude poučan primer sa „Evropom”, gde je zbog sličnih pokušaja, još pre nekoliko go-

13