Филателиста

Де Смет је својевремено, према извештају Дерока да поседује писмо са марком овог штампања од 17. јуна 1868., означио као „јунску емисију", а Дероко је касније померио на средину јула 1868. Из докумената се види да ове марке ниуком случају нису могле тада доспети у промет, већ да су поштама раздељене тек 1 фебруара 1869. додуше, могуће је да је једна мања количина ових марака дитгнута раније на реверс и послата поштама које уопште нису имале марака, но сумњам да је то учињено пре 1869. године.

Новинске доставне марке, издање од 11. марта 1867.

Као што сам већ рекао, Правитељство правитељствене књигопечатење је грешком одштампало, у времену од 21. јула до 11. августа 1866. новинске марке од ! и 2 паре са ликом кнеза Михајла уместо са цртежом државног грба. Том приликом штампано је 60. 600 комада марака од 1 и 59.000 комада од 2 паре. Извештај о томе комисија је поднела МУД-/“), а МФ-у је достављен реверс магационера Правитељствене књигопечатење М. Димића) од 12. августа 1866. За нас је свакако интересантнији овај други документ, јер је при дну члан комиаије Адолф Јакш прибележио: „Пошто смо марке на ново јуче броили нашли смо да је предато Магацину Државне Штампарије 60. 600 комада од једне паре и 59.050 комада од две паре. Све остало као макулатура изгорено је. „Поред тог текста неко је оловком записао: „67.500 ком. 1 пара". Ово вероватно представља укупно штампану количину, од које је највећи део преко оних 60.600 спаљен као макулатура, док је један мањи део преживео и касније се појавио на тржишту. То су они познати незупчани и негумирани примерци ове марке.

Ове марке пуштене су у промет !! марта 1867. решењем ОН 3231 од 5. децембра 1866. објављеног у „Србским новинама" Op. 145 од 10. 12. 1866. Писмом под истим бројем достављено је поштама и Књигопечатњи упутством да старе марке могу примати у замену за нове до 11 Јуна 1867. Књигопечатњи је још јављено да „исте нове марке може одма одпочети продавати ако би иј ко затражио."

Друго штампање

Сви службени подаци о овим маркама дати су код задњег штампања редовних марака са ликом кнеза Михајла ШП. Из њих се веома лако може видети да код незупчаних марака ниуком случају нису постојала два штампања, једно „јунско" и једно „фебруарско". Можда је мало депласирано давати сада неке коментаре, но заиста је чудно да никоме није много сметала чињеница што се марке тзв. „трећег штампања" изузетно ретко срећу. То посебно важи за марку од 1 паре, од које, колико је мени познато, није регистовано више од десетак комада. Тако мали број познатих примерака одговарао би тиражу од навише 500 комада, а наредба за таквим једним штампањем била би, благо речено, бесмислена.

По мом мишљењу, комади који су досада названи трећим штампањем представљају део макулатуре који је случајем избегао уништењу, и исто тако случајем доспео у промет — уколико се то уогште догодило.

Извештај комисије интерсантан је ис тога што недвосмислено показује да су марке штампане у табацима од 100 а на од 50 комада. Анализом типичних грешака и на основу блокова од 50 комада зупчаних марака од 1 паре, Дероко и други истраживачи дошли су дО закључка да су ове марке штампане у таблицама од 50 комада,