Филателиста

Mi smo još od osnivanja lista proglasili da se rukopisi i pisma: štampaju ili bacaju, pa vas molim ада to uvažavate, jer mi zaista mismo u mogućnosti do odgovorimo ma svako pismo, a još manje smo voljni da štampamo rukopise koji nisu vezami za filateliju i numizmatiku. CENA JUGOSLOVENSKIH MARAKA — pokušaj statističke analize —

Već duže vreme smo svedoci čestih promena cena naših maraka, skokovito i u glavnom maviše. To naravno odtežava donekle i opšti skok cena ma našem tržištu, ali je interesanino pokušati da se utvrdi koji faktori tu imaju presudnu ulogu. Odmah se nameće već odavno: poznati termin »tražnja« koji predstavlja platežno sposobne reflek.. tante za određemu robu. Ujedno je ovo ı centralni problem ekonomske nauke, tj. kako predvideti tražnju, mjene pojedine faktore i raZzJučiti njihova singularna dejstva. To nije ni lak zahvalan posao, obzirom na postojeće podatke koji su nepotpuni i često mepouzdani.

Poštanske marke su spcifična vrsta robe, ali s ne možemo oteti utisku da i one moraju slediti zakone tržišta. Sa porastom životnog standarda je normalno očekivati povećano imteresovanje šire publike za umetničk i retke prdmete uopšte. Poštanske marke također spadaju u ovu kategoriju i poštanske uprave imaju vrlo delikatan zadatak da takvo raspoloženje na tržištu iskoriste u najboljem mogućem obliku(za našu poštansku upravu bi se moglo reći da je imala daleko. više uspeha u umetničkom oblikovanju izdanja, nego u vođnju dugoročne i misaonije prodajne politike ove specifične robe — ključne marke, nerazumljive »rasprodate« emisije u toku 1970. i 1969. godine i sl.), mudeći potencijalnim kupocima-sakupljačima atraktivana i pristupačna izdamja.

Cena ovakvih roba je posebno pitanje, ima dosta proizvoljnosti obzirom na tzv. mesavršeno tržište gde ponuda i tražnja me mogu delovati slobodno u potpunosti. No, ostaje ipak razlikovati i neki kvantitativni i kvalitativni faktori mogu razlikovati i upoređivati. U pogledu poštanskih maraka ti faktori bi mogli biti sledeći: tiraž emisije, godina izdanja, tematika kojoj neka izdanja pripadaju, početna nmominalna vrednost serije i slično. Drugu grupu faktora bi činili oni koji su samo indirekino vezani za prodaju i kupovinu Doštanskih maraka, kao mpr. visina marodnog dohotka per capita, dinamika rasta tog dohotka, emisiona politika poštanskih uprava i slHčno. Najbolji način za sagledavanja uticaja pojedinih faktora bi postojao ako bi oni svi mogli biti verno 'kvantificirani, odnosno precizno: brojčano određeni. Nažalost to nije moguće izvršiti u celosti, jer su mnogi od pokazatelja isključivo kvalitativnog karaktera. Pretvaramje kvalitativnih obeležja u brojčane je složen i odgovoram posao. Naravno iz toga me sledi da takva stremljenja treba izbegavati, baš obratno to bi trebalo da bude samo stimulans za takva istraživanja. Prethodne napomene imaju uglavnom za cilj da skrenu pažnju čita. ocu da rezultati do kojih se dolazi imaju i odgovarajuća ograničenja.

Kao prvi pokušaj u analizi faktora koji utiču ma cemu maraka se javlja multipla regresiona analiza koja bi trebalo da pruži više informacija o tome koji faktori determinišu cenu i u kojoj meri. Ovoga puta su analizirana izdanja SFRJ na temu umetnost (ukupno 15 izdanja) i tražena je jednačina linearnog oblika jer se teško može

21