Филателиста

ускоро установио да има службених података. И што је најлепше, службеници Архива обавестили су ме да су та документа наследили од предратног Државног Архива у Београду, а овај од Ср ског Краљевског Архива.

Ја немам намеру да се упуштам у неке полемике, јер сматрам да то представља корак од 2 до 3. Онај џиновски корак од 0 до 1 учинили су Де СОмет, Дероко, Остоић, Рот и други истраживачи Cpбије већ самим својим писањем, те је сада ред да се споје 1 и 2. Признајем да је то мало нескромно са моје стране, али чврсто сам решио да овај посао препустим себи самом.

Новинске доставне марке, издање од 1. маја 1866.

8. априла 1866. фактору Државне штампарије Стевану Раичевићу предато је „настављење“ са налогом да већ сутрадан крене за Беч где ће дати да се одштампају марке од 1, 2, 10, 20 и 40 пара чаршиских, истовремено се упознати са „целом манипулацијом око овог посла" (и набавити „сав око тога нужан материјал и оруђа, како би доцније ми овде поштанске марке без туђе помоћи израЂивати могли" Како Раичевић до краја априла није успео ништа да учини, Министар финасија (МФ) послао је 26. априла 1866. следеће писмо Министру унутрашњих дела (МУД):

„Наређено је да се сутра печатају и вама пошљу поштанске марке од 1 и 2 паре као најнуждније за поште наше. Марке од 10, 20 и 40 пара нису могле бити на време готове, и зато ће се морати до извршења овога на поштама и даље примати наплате у новцу".

МУД је о овоме одмах обавестило поште и новине, а поштама у Београду, Алексинцу и Кладову јавило: „а само таксе (на новине наплаћиваће се маркама које ее се истој пошти послати ради продаје" 3

После извршеног штампања, комисија је 26. априла доставила извештај МФ-у:

„Наредбом господина Министра финансије од данашњег АН 2250 састављена комисија из подписани лица, дала је у Државној књигопечатњи у њеном присуству израдити 1944 ком. марки по 2 паре и 2040 ком. од једне паре вредности; прве су марке на артији голубичасте боје и печатане фарбом угасито-зеленом, а оне друге су на артији отворене ружичне боје и печатане су фарбом жућкасто зеленом.

Пошто је комисија задати јој посао извршила, уништила је материјал непотребан, а израђене марке предала Управитељству дРржавне књигопечатње на употребљење. А штемплове и форме у дрворезу одузевши ставила иј је под своим печатима и такође иј предала реченом управитељству."

Министра унутрашњих дела обавестио је, и послао му марке, мџтравник ПШравитељствене књигопечатње Васа Берар>, а повтанскотелепрафско одељење отпремило их је поштама у Беопраду, Алексинцу и Кладову. Том приликом добили оу:

Беотрад, — 1500 ком по 1 пару и 1404 ком. по 2 паре

Алексинац — по 300 комада од обе вредности

Кладово — по 240 комада од обе вредности.

У писму којим су марке послате поштама интересантна је задња одредба: „А марке ове продаваће пошта онима кои иј захтевали буду, и то по вредности која је на њима означена, али пошто се не може подкусуривати маркама мање од 10 пара, то неће она. продавати за мању суму од 10 пара".

Све три поште потврдиле су пријем ових марака у означеним количинама."