Филателиста

СЕСТРА ПОШТАНСКЕ ДОПИСНИЦЕ

Недавно се навршила стотодишњица поштанске дописнице. 1. октобра 1869. године у Аустрији пуштене су први пут у продају поштанске дописнице са одштампаном поштанском марком. Идеју за поштанске дописнице дао је аустријски економиста Емануел Херман. Како је поштанска такса за њих била мања него за писма, оне су се врло брзо прошириле у читавом свету. Већ 1874. године ове дописнице признала је Међународна поштанска унија.

Јубилеј поштанске дописнице је повод да се сетимо њене допније рођене сестре — разгледнице. У последњим деценијама прошлога века усавршио се технички метод прештампавања фотографије, па се дошло до замисли да се на једној страни поштанске дописнице одштампа фотографија. Тако је 1894. године разгледница пуштена у међународни промет.

Разгледнице су биле веома погодне да се пријатељима и познаницима дочара лепота места из којег им се пише. Оне су врло брзо постале популарне, тако да је глад за сликама крајем прошлог вега нагло порасла. За наше претке је разгледница много више значила него за нас. Они нису ни помишљали да добијене разгледнице баце. Све су сакупљане и чуване. Старији људи се слтурно сећају старих албума за разгледнице, тешких, дебелих, повезаних у црвени или плави сомот, које су као деца разгледали код бабе, деде или старе тетке. Мислим да би и за сваког од нас било занимљиво разгледати те старе разгледнице и видети како је изгледао стари Београд, Загрем, Љубљана, итд. Наравно и данас има још у целом свету много сакупљача ових рагледница.

Бировљев

»SREDINA SVETA«

Filatelistički koverti dosad su pomištavami na Severnom i Južnom Polu, na Amtiktu i Amtatriku, a nedavno i na površini meseca. Fiktivni put Aksela Limdembroka u centar zemije, iz čuvenog romana Žila Vema, filatelistički je obeležen markom od 10 franaka koju je izdao Monako povodom proslave pedesetogodišnjice smrti slavnog pisca. Pošto je bilo nemoguće poništiti koverat u centru zemlje, sada postoji mogućnost da se oni poništavaju ma mestu koje obeležava sredinu zemlje, na пјепој роугаши.

Sredina sveta, geografska širma O stepeni — O minuta — 0 зе kundi, obeležena je na mapama linijom Која se zove ekvator. Mada limija ekvatora prolazi kroz desetak zemalja, samo jedna od njih propagira lokaciju sredine sveta kao turističku i filatelističku atrakciju. Ova zemlja je, naravno, Ekvador.

1736. godine, jedma ekspedioija predvođena grupom španskih i francuskih geografa, istraživala je sadanju republiku Ekvador i premeravala zemljine prevoje da bi obeležila njenu središnu tačku. „Роvodom 200-godišnjice ove matučne ekspedicije, Ekvador je 1936. гоште izdao. jedmu prigodmm seriju od pet redovnih i jedne avionske marke, svaka sa. portretima maučnika koji su učestvovali u ovom geofizičkom poduhvatu.