Филателиста

Iz svega gore navedenog jasno proizilazi da je jedan neposredan poštanski saobraćaj između Srbije i Austrije, odnosno ostalog sveta, mimo austrijske konzularne pošte u Beogradu, bio nemoguć do 19. septembra 1869. godine.

Tim povodom želim se osvrnuti na jedan članak Siniše Ostoića u »Filatelisti« br. 9—10 od 1959. god. U tom članku Ostoić još uvek navodi datum 19. juni 1969. kao dan stupanja na snagu poštanske konvencije, i da je između 19. juna i 1. jula, dakle 12 dana, bila moguća mešovita frankatura maraka Knez Mihajla. Nema sumnje da je tih 12 dana bila moguća mešovita frankatura, ali samo u unutrašnjosti Srbije, npr. dve marke od 15 para Kneza Milana sa jednom markom od 10 para Kneza Mihajla, ako je pismo bilo teže od 16 grama; ili marka od 50 para Kneza Milana i 10 para Kneza Mihajla, ako je pismo bilo preporučeno.

Ostoić navodi u tom članku kao dokaz jedno pismo upućeno iz Beograda u Kovin, braći ĐDespinić, frankirano sa markom Kneza Mihajla od 10 para na tankom papiru, i markom od 15 para Kneza Milana. a osim toga kaže da je paralelno sa direktnom poštanskom vezom Srbija — Usarska funkciopnirala i austrijska konzularna pošia. Šteta da Ostoić nije dao bliže podatke o tom pismu, naročito daftum, i pitanje je da li je on zaista video to pismo, ili samo čuo za njega.

Očito je da se tu radi o rafiniranom falsifikatu, jer za gore navedenih 12 dana pismo frankirano sa srpskim markama nije moglo biti poslato u Kovin (fada u Mađarsku), a Када je 19. septembra 1969. direkino upućivanje pisma u Kovin bilo moguće, marke Kneza Mihajla Već su izgubile frankaturnu vrednost.

Ja sam u »Filateliji« br. 11/XVIIT od novembra 1958. raskrinkao dva vrlo opasna falsifikata, koje je Mirko Verner u »fPilatelisti« br. 3— i 5—6 iz 1956. god. objavio kao naročito velike retkosti. U istu takvu kategoriju opasnih falsifikata spada i ovo pismo upućeno и Коvin. Ostoić je pogrešio, jer je onda smatrao da je konvencija stupila na snagu već 19. juna, a verovatno nije imao mogućnost da potanje ispita pismo. U svom gore spomenutom članku u »Filateliji ја sam kazao da su iz neznanja ili aljkavosti krivotvoritelji pravili greške, čermiu imamo da zahvalimo da danas možemo otkriti falsifikate, kao 510 је slučaj i sa ovim kovinskim pismom. Đa je krivotvoritelj za svoj falsifikat upotrebio jedno pismo upućeno u unutrašnjost Srbije, a ne u Mađarsku, teško da bi se falsifikatu moglo ući u trag.

Napomena: Nakon što sam napisao taj članak i poslao radi objavljivanja, primio sam »Filatelistu< br. 135 sa člankom Miodraga Vukovića o »Milančićima«. U tom članku ima vrlo zanimljivih činjenica, i mislim da bi trebalo дан пека razjašnjenja i komentare. Zato ću se jednim posebnim člankom osvrnuti na izneta dokumenta M. Vukovića.

Миодраг Р. Вуковић

НОПРТАНСКА КОНВЕНЦИЈА ИЗМЕБУ СРБИЈЕ И АУСТРО— УГАРСКЕ

— Осврт на чланак г. Мирослава Рота —

И поред свог поднаслова, овај чланак је заправо покушај да се осветли питање ступања на снагу НМоштанске конвенције између Србије и Аустро-утарске, која је закључена 2. децембра 1968. у Пешти. Само је случај хтео да непосредно пред улазак у зитампу овог бро-

17