Филателиста

Svakako je slučajna greška na koju sam naišao kod izdanja od 8. aprila 1969. godine sa motivom alpinizam. Jedino kod ovog sam naišao na kuverte sa oba vodoznaka (krugovi ili osmougaonici), koje je uostalom vrlo lako razlikovati.

Kod običnog izdanja od 16 kop. (bez datuma) nedavno se pojavilo novo izdanje. Boja je nešto svetlija, a oko marke fali imitacija okvira (zupčanja).

Od najnovijih mađarskih aerograma imamo jedan primerak duplo štampan. Drugo štampanje je za 1 mm pomeren vertikalno, zbog česa slika marke je mutna, linije za adresiranje duple itd.

Nije slučajna стебка već eksepimenat, da je Engleska pošta kod jednog izdanja mesto za adresu (naravno i marku) stavila u gornju, a kod drugog izdanja u donju polovinu desne strane. Želeli su steći iskustvo, koji položaj više odgovara automatizaciji.

Švajcarska pošta kod drugog izdanja aerograma (koja je i sada u upotrebi) promenila je redosled savijanja. Sada se mora prvo vodoravno saviti, da bi duplo savijena leva strana manje bila oštećena u mašinama za Žigosanje.

Primere bismo mogli dugo ređati, ali već iz ovoga se dobro vidi, da i u ovoj grani filatelije možemo naći sve, što je lepo u filateliji. Čak i tematiku! I na markama, i na dekorativnim motivima imamo sve ono što i kod skupljanja maraka: floru, faunu sport itd.

Nadam se, da sam sa ovim malim člankom uspeo ukazati na lepotu skupljanja celina i ovo propagirati. Ne želim ući u ekonomske aspekte pošte, ali molim da mi se dozvoli napomena, da bi skupljanje avionskih celina kod nas bila mnogo omiljenije, ako bi Jugoslovenska pošta imala povremeno ovakve edicije.

U korist skupljanja celina govore i cene. Kod ovih izdanja, po nominali, nema preterano skupih komada, dok sa druge strane — i fo treba konstatovati — mema ni vrlo jeftinih, a da ne gOVOrImo O massenawere-u. Velika je prednost u poređenju sa markama, da se kod ovih manja pažnja posvećuje na sitne greške, pogotovo kod rabljenih komada. Uzevši to u obzir moja lična praksa, da na poleđinu ili unutrašnju stranu mojih avionskih celina udarim žig, znatno manje im smanjuje vrednost, nego što je to slučaj kod maraka, iako moj žig (prečnika 9 mm) nije baš minijaturni.

Obrada zbirke je slična kao kod maraka. Trebamo imati albumske listove od polukartona. Pošto se ovi slabo savijaju, ne možemo ih čuvati u albumskim koracima, već u kutijama odgovaraće veličine, koje se mogu napraviti da liče na knjige i možemo ih poređati u svoim bibliotekama uz njige. Na albumske listove celine se pričvršćuju uz pomoć »fotouglova«. Na jednu stranu možemo staviti najviše 4 aerograma ili koverte. Možda je ta jedina mana jedne ovakve zbirke, da zbog težine listova i samih objekata, sama zbirka prostorno ı količinski velika. Nasuprot ovome ovo skupljanje je privlačno jer skriva u sebi još velike mogućnosti.

| САВЕЗ ФИЛАТЕЛИСТА СРБИЈЕ ЖЕЛИ СРЕЋНУ НОВУ 1972. ГОДИНУ СВИМ ДРУШТВИМА, ЧЛАНОВИМА И ПРИЈАТЕЉИМА