Филателиста

Поштанске марке могу бити франко и порто. Франо се лепе код отпреме пошиљки а порто као казна. Франко марке могу бити: редовне, опригодне, авионске и доплатне.

Из ових општих правила Светског поштанског Савеза јасно произилази да се предмет филателије своди на поштанске марке и вредноснице а то је издање организације која обавља поштанске услуге у унутрашњем и међународном саобраћају. Према томе, поштанска марка или вредносница, може то бити, само ако је намењена за наплату таксе односно поштарине једне земље. За какву сврху је могла да служи јеврејска марка пре стварања јеврејске државе2 То је управо најобичнија етикета (сличица) кроз коју појединци или група људи изражавају жељу да створе државу.

Светси каталози марака не региструју жеље појединаца или етикете већ само оно што спада у домен филателије. Чак је било случајева да ови каталози бојкотују и права поштанска издања, која су намењена трговини а не поштансокј тарифи.

Све ово никако незначи да се неко неће наћи да откупи етикету коју има Гешоски, али то никада није био нити ће бити раритет филателије.

КО ЧЕКА ДОЧЕКА: Питају ме филателисти зашто се мора чекати, некада и по годину дана, да би се од поштанске администрације добила накнада за изгубљену препоруку, која је уредно царињена и прописно таксирана. Треба се сетити старе руске народне приче и мирно чекати: Елем, каже прича, разведе се кнез са женом, којој се додели синчић на издржавање а она га предаде дојиљи. Кнез поднесе тужбу да му се врати син или да га мајка лично негује. Пролази година за годином дете заврши школу, војну академију, постаде официр и најзад генерал. Прослављени командант армије, седи генерал прими једног дана судску пресуду у којој му се дозвољава да може и даље дојити исту дојиљу —. Као што видите мене је покојни Нушић још у детињству научио да стрпљиво чекам решење наше администрације.

ФАЛСИФИКАТИ: испитивање марака, односно откривање фалсификата свакодневни је посао филателиста. Појединци су се тако специјализирали за одређена издања да се скоро сасвим сигурно може веровати њиховој оцени да ли се ради о оригиналу или добром, односно лошем фалсификату. Ово је нарочито важно код разних претисака као што су уздужне или попречне линије, иксерице, плусерице те разни претисци авиона, црвеног крста и других обележја. Сигурно је да ће пожљиви стручњак далеко лакше открити боју, папир, зупчање и врсту штампања, него рецимо претиске код оригиналне марке, што наравно не значи да се и претисци са успехом не откривају. Међутим данас је код нас поново у развоју сакупљање коверата и жигова, као што је: ратна, заробљеничка, партизанска и друга пошта. Наравно и овде имамо стручњаке за откривање фалсификованих жигова, мада се у овој врсти филателије фалсификати много лакше протурају и ретко им се обраћа дужна пажња. Ово вероватно и ради тога што се на коверти, дописници или разгледници из тог времена обично нађе и неки избледели рукопис, комплетна порука ратника или неког другог лица, те цензура, отпремни и долазни жиг, овера представништва Црвеног крста и друго.

У прошлом броју нашег листа Вуковић је објаснио да наше новинске марке штампане 1873 године скоро 2 године нису поништаване, до августа -септембра 1875 године, када их почињу поништавати углавном долазним жигом. Међутим ја сам лично имао прилику