Филателиста

Inž. Vladimir Prikić

PEDESETOGODIŠNJICA VAZDUŠNE VEZE PARIZ — BEOGRAD (aerodrom Pančevo) — BUKUREŠT — CARIGRAD

Tokom Prvog svetskog rata zapažene su vanredne mogućnosti već znatno tehnički usavršenih »aeroplana«, za prenos pošte i putnika; tako je 22. V 1917. izvršen eksperimentalni prenos pošte između Torina i Rima dvokrilcem Pomilio PC 1; marta 1918. uspostavljena je linija Budimpešta — Beč — Krakov — Lavov — Kijev, itd.

Po završetku rata došlo je do naglog razvoja vazdušnog saobraćaja; u novoformiranoj Kraljevini SHS domaćih linija nije bilo sve do 1928. godine, ali su strane kompanije već vrlo rano težile da uspostave vezu Zapad — Jugoistok preko naše zemlje.

Francusko-rumunska kompanija za vazdušni saobraćaj (CIDNA) sa sedištem u Panizu, početkom 1923. godine preduzela je mere da obezbedi aerodrom u Beogradu za vazdušnu liniju Pariz — Strazbur Prag — Beč — Budimpešta — Beograd — Bukurešt — Carigrad.

Evo kako »Pančevac« u br. 8 od 25. februara 1923. godine, to prikazuje:

»Aeroplanska stanica u Pančevu — Još prošle nedelje došli su u Pančevo izaslanici društva za putnički promet sa aeroplanom iz Pariza g.g. Canboni, Delen i Leplanke te su od našeg grada tražili, da im se za jednu aeroplansku stanicu ustupi za tu svrhu potrebna površina zemljišta, pošto zato nema zgodnog terena ni u Beogradu, a ni u Zemunu

Slika 1. — Avionski snimak aerodroma Pančevo iz 1923. godine

Nato je odmah sazvana sednica proširenog senata, koji je toj molbi udovoljio, te je za tu stanicu dodelio 43 lanca zemlje kod Miloradovićeve ciglane samo da se ta stanica uspostavi. Ta je zemlja data besplatno i ukoliko bi time pašnjak za našu marvu bio smanjen, grad je odlučio da će to nadomestiti onim susednim ferenom. O tome su ti izaslanici odmah obavešteni, ali još nisu dali definitivan odgovor, dali kane u Pančevu sagraditi tu stanicu...«

Sporazum je ubrzo postignut i aerodrom uspostavljen sa improvizovanim zgradama: kao hangar služila je jedna vojnička poljska bol

13