Филателиста
POZNANJ: Krajem avgusta u Poznanju je održana međunarodna izložba povodom petstogodišnjice rođnja dr. Nikole Popernika. Iz naše zemlje učestvovalo je 27 izlagača sa 33 eksponata. Dodeljeno je 19 diploma za učešće, dok su ostali izlošci nagrađeni medaljama. Opšta je ocena da je kriterij bio dosta oštar i da se više pažnje poklanjalo izlagačima celina, što niukom slučaju ne opravdava nedovoljnu brigu izlagača da se izlošci temeljitije opreme.
ZEMUN: U Zemunu u zgradi Narodnog pozorišta od 5. do 9. oktobra održana je prva izložba poštanski hmaraka najmanje i najstarije održave u Evropi — REPUBLIKE SAN MARINO. Poštanska uprava republike San Marino svojevremeno se obratila Savezu filatelista Srbije i predložila da se jedna izložba, u svojstvu smotre maraka održi n našoj zemlji, odnosno u Beogradu. Predsednik Saveza drug Davor Sokolić primio je na sebe i sa drugovima u Zemunu omogućio da se održi ova zaista lepa i vrlo korisna smotra maraka. Pored gostiju i filatelista na otvaranju izložbe bio je i drug SVETOLIK NAUMOVIĆ direktor BIRO-a za poštanske marke i izdavačku delatnost ZAJPIT. Organizatori izložbe pripremili su lepe prigodne koverte, posvećene ovoj izložbi, a uz to i nekoliko albuma odabranih maraka, koje su u znak pažnje dodelili nekolicini aktivista, koji su pomagali oko organizacije izložbe.
Sakupljači maraka republike San Marino imali su priliku da dobiju potrebne informacije O mogućnosti. snabdevanja ovim. markama, koje će se u buduće pojavljivati u većim količinama u našoj zemlji, a što će najverovatnije biti organizovano putem pretplate.
ZAGREB: »Zagrebfila 73« je naziv izložbe koja je održana u Zagrebu od 13. do 21. oktobra na kojoj su izlagali filatelisti gradova: Zagreba, Ljubljane, Graca, Nadjkanjiže, Szombatheli, Trsta i Venecije. Stručni žiri dodelio je 8 zlatnih, 8 pozlaćenih, 15 srebrnih, 21 posrebrenu i 20 bronzanih medalja.
K: T.A_T, O: G МЕТАГМОС МОУСА
TAKOZVANE NEZAVISNE DRŽAVE HRVATSKE
Među numizmatičarima — sakuplačima novca jugoslovenskih zemalja — poznata je okolnost da je, u toku Drugog svetskog rata od 1941 — 1945. godine, ma teritoriji takozvane Nezavisne države Hrvatske, osim metalnog komađa novca u nominali od 2 krune, u opticaju bio i papirni novac raznih izdanja, u apoenima počev od 25 banica do zaključmo 5.000 kuna.
Međutim, veoma malom broju lica je poznata činjenica da su, osim komada od 2 une, u raznim metalima i različitim apoenima vršena probna kovanja, od kojih su za pojidine vrste izvršeni i definitivni izbori. Tako su neke vrste, kao na primer komadi od 500 kuna u zlatu kovane redovne, a ostale wrste manjih epoena iskovane su samo kao probni uzroci. Mada su i za pojedine vrste manjih apoena izvršeni definitivni izbori, sa namerom njihovog puštanja u opticaj po završetku rata, komadi ovih vrsta ne mogu se smatrati redovnim
Ž
novcem NDH, već samo probnim uzorcima, pošto nisu bile u opticaju.
21