Филателиста

распоређено на поједине серије, што сигурно и није тако једноставно ускладити. Стара је истина да је тржиште, односно понуда и потражња најбољи регулатор реалних цена, па нам и овога пута остаје да видимо колико ће ове цене бити поштоване.

Ако се пође од чињенице да би обрађивачи каталога, односно Биро, морали да имају најјаснији преглед не само понуде и потражње, већ и залиха које се налазе код сакупљача, онда је сигурно да им се не може оспорити реалност исказаних цена. Међутим погледом на цене марака из предратне Југославије, није тешко уочити да ова констатација у овом случају није заступљена. Да није Пен-клуба и још две три ситне корекције, просто би се добио отисак да су у нови каталог уграђени прошлогодишњи табаци, који су остали неискоришћени у штампарији. Нисам сигуран да овакав начин третирања ранијих издања развија љубав филателиста за сакупљање марака као историске грађе из једног периода, јер на крају крајева сав уложени новац, поред оног познатог нашег филателистичког мотива, има и неки материјални ефекат. У овом случају он то није и тешко је веровати да ће се неко од новопридошлих решити да у то подручје нешто и улаже. И ово је углавном један од доказа да се филателија све више окреће према шпекулацији а све мање ономе ради чега би и требало да постоји.

Поред продавница Бироа каталози се могу добити и преко канцеларије Савеза филателиста Србије.

Владимир Прикић УМЕТНОСТ НА МАРКАМА — НОВА ИЗДАЊА КОД НАСИ У СВЕТУ Српски сликар Надежда Петровић (1873 — 1915)

Надежда Петровић је оснивач и највећа фигура српске савремене уметности. Она је један од првих српских сликара, која се окренула токовима савремене уметности и утицала на њен даљи развој код нас.

Студије сликарства започела је у школи Карла Кутлика и атељеу Борђа Крстића у еБограду, а наставила у Минхену у школи Антона Ажбеа, Паризу, Бечу и Италији.

Њено дело обухвата распон од пленеризма до реализма прожетог експресионизмом (париски период: „Нотр-Дам", „Булоњска шума"; србијански период — живот сељака и предели: „Ресник"; ратни период: „Призрен').

Била је активан друштвени радник, ликовни критичар и писац, као и протагониста сарадње уметника Тугословенских земаља: везе са словеначким уметницима (Јакопич. Грохар, Јама), рад у сликарској колонији у Сићеву, четири изложбе југословенске уметности у Београду, Софији и Загребу; сарадња са Мештровићем, Рачким, Видовићем и другима.

Од почетка рата 1914, радила је као добровољна болничарка, често у непосредној близини ратних положаја (Мачков камен). У овом периоду настале су слике: „Везиров мост", „Грачаница", „Ваљевска болница" — њена последња слика.

Ммрла је у Ваљеву од тифуса, 4. априла 1915. године.

Поводом стогодишњице рођења. 12. октобра 1973. пуштена је у течај марка од 2 дин., која приказује Аутопортрет Надежле Петровић из 1907. године; слика се налази у Народном музеју у Београду.