Филателиста

mestu nije bilo ništa drugo do vojna postaja i gostiona, a možda i koji carinik. Izgleda da su Austrijanci privremeno otvorili tamo poštu, jer je politička situacija bila napela zbog aneksije 1908 god., a znamo da su austrijski garnizoni postojali još te sodine u Pljevlju, Prijepolju i Priboju.

Prvi tipovi arapskih žigova nalaze se u sledećim mestima:

Akovo (Bijelo Polje), Bar, Berane (Ivangrad), Gosina (Gusinja), Ipek (Peć), Podgorica (Titograd), Tasliđa (Plevlje) i Yakova (Đakovica).

Nisam nikada video, i ne znam dali postoje dvojezični žigovi od Akova i Berana, ali je vjerovatno da postoje.

Interesantno je također, da u mestima Gusinje i Metalka стао gorske vlasti nisu nikad otvorile pošte, ma da su takove postojale za vreme Turske.

23. 6. 1896., Dopisna karta poništena žigom »TASLIDJA«

CORBA UM. AL PL “ 2 Ју: > ZOV OPE OM а. Ур 4 54 4 22 К “> 24 ad U „Рур 722. Ž

2

RR CL, 07

сирће тле а Zope.

51. 27

len

0 0 O 6 4

|Z 5} &

3. 6. 1900., Dopisna karta poništena žigom »TACHLIDJA« Sva pisma sa turskim markama sa tog područja su vrlo retka. Koliko mi je poznato postoje svega dva takova pisma iz Bara. Donosimo sliku od lepšeg sa polovljenjem turske marke. Iz Podgorice je poznato svega jedno pismo, ali pojedinačni žigovi nisu toliko reiki kao onaj od Bara. Ne znam za nijedno pismo ili kartu iz Gosinja i Touza. Od Gusinja su poznata svega dva žiga, izgleda da tamošnja pošta nije bila upotrebljavana od pučanstva, koje nije znalo pisati, a trgovina tamo nije bila razvijena, pa je ta pošta kratko nakon otvorenja bila napuštena. To je moja pretpostavka, jer nakon upotrebe na markama izdanja 1892 god., više ne nailazimo na taj žig.

16