Филателиста
II
Карактеристично је да су у Црној Гори непосредно после организације поште, једва годину дана после тога, издате и прве марке.
Управо 1. маја ове године навршило се сто година од тога догађаја. За овај век од појаве црногорских марака о њима је доста речено. Но и поред тога нека од основних питања остала су нерашчишћена. Па ћемо се на њима мало и задржати.
А. Издања. Скоро двадесет година облик црногорске марке се није мењао. Читаве две деценије на њима је био представљен лик кнеза Николе. Природно је да је за тако дуг период, и поред невелике њихове употребе, морало долазити до поновних штампања, Али колико их је било, остало је неутврђено. Истина прихваћено је схватање, више на основу својстава марака него на основу докумената, да се штампање поновило четири пута.
Таква класификација није увек усвајана, па и данас има елемената на основу којих се у њу може посумњати,
Аустријска марка за Левант од 15 солди поништена округлим жигом »Антивари« (Бар).
Сл. 2
Са. 3
Босанска марка од 10 кр., 1 плоча, пони- __ штена жигом војно-поштанске експозитуреј бр. ТА (Пријепоље).
Истаћи ћемо само једно схватање према коме су марке Црне Горе до 1893. године сврставане у три издања. Према тој подели у прво штампање спадају само марке из 1874, зупчане 10—107:, које се, сем тога, одликују меканом пунијом хартијом и штампом која подсећа на каменотисак, јер су линије на кнежевом лику разливене и једва видљиве,
М друго штампање, по тој подели, ишле би све марке зупчане 12 до 134 и оне зупчане 116 тштампане на дебљој тврдој хартији. Све остало спадало би у треће штампање.
Овакву поделу по издањима прихватили су и неки од светских каталога (Ууег!, 5сон).
Оно што наводи на овакву поделу свако је веома велика слич. ност између марака такозваног 11 и 1У штампања, која и добре познаваоце црногорских марака доводи у недоумицу. У сваком случају елементи на основу којих је извршена подела на три или четири издања не дају довољно гаранције да је једна или друга сасвим тачна. Зато остаје пред стручњацима да они новим истраживањима ово питање више и сигурније осветле,
4