Филателиста

цима, у разна удружења широм света уписано је преко 20 милиона филателиста. Све ове цифре односе се искључиво на организоване филателисте, а једна анкета Унесковог „Курира" показује да се сакупљањем марака бави још четири пута толико људи који нису чланови ниједног удружења. Све ово заједно чини заиста импозантну цифру од сто милиона филателиста широм целог света.

Јт буквара из 1574. репро-

дуксван на новој совјетској марки од 4 копејке, својеврстан је спомен на првог руског штампара Ивана Федорова, који је по налогу Ивана Грозног отворио у Москви 1563. прву руску штампарију. Одушевљен царевом идејом, тадашњи митрополит

ера ФИНЕ MiNAT340,MV ува

Тави LO a 2 Хо

које. уд

CO,

PS e

2) =

У Би + о

ЛА

> а

~ 7

Макарије поверио је Ивану Федорову и његовом помоћнику Петру Мстиславцу на штампање књиге Апостол. а затим и Часловац, али чим је штампарија показала своје прве резултате, у редовима свештенства јавља се незадовољство проузроковано претњом коју је штампарство носило њиховом преписивачком раду. Ову опасност убрзо је увидео и сам Макарије, који саветује цара да укине штампарију, јер ће просвећени народ одбацити његову власт. Предосећајући

опасност Федоров је пребегао у Лавов, где је 1574. штампао први руски буквар, док је Иван Грозни у Москви спаљивао њетову штампарију.

'NYBORGо СОВ5ДЕК мр ~

От 1. ЦЈЕТРОЗТЕШТЕ

= S e = = а S S о 8 |:

анска поштанска управа еми-

товала је 9. октобра две марке поводом 350 годишњице поштанске службе у Данској, од којих једна треба свету да скрене пажњу на чињеницу да први по. кушаји ваздушне поште не по тичу из опкољеног Париза 1870., како се то најчешће узима, већ из места Ниборг, из кога је, под блокадом енглеске ратне флоте, полетео први балон преко Велике превлаке 4. јуна 1808. године. Балон је носио писма из Ниборга под блокадом, и спустио се у место Корсеер. Друга је врегд: ност, од 70 ера, посвећена указу краља Кристијана ЈУ од 24. децембра 1624. којим је уведена јавна поштанска служба. На марки су приказани постиљони из 1624. и 1780., према старим гравирама, печат краља Кристијана ТУ и факсимил његовог потписа. Издавање посебних поштанских

целина за Поштански музеј специјалност је коју шведска поштанска управа већ дуже негије као облик пропаганде и скретања пажње на важније моменте из поштанске историје своје земље. Најновије издање ове помало неуобичајене врсте целина