Филателиста

МАЕКЕ 54 ЕОЗЕОКЕЗСЕМТММ РЕЕМАХОМ I NJIHOVA DETEKCIJA

Časopis britanske Poštanske uprave »Philatelic buletim« doneo je redakcijski članak o markama sa fosforescentnim i fluorescenthim premazima, o пјтоуот istorijatu, tehnologiji izrade i detekciji. Obzirom da je veoma detaljan, a u isto vreme i pristupačan, članak je ubrzo preštampan u nekoliko svetskih filatelističkih časopisa, među njima i u Berner briefmarken Zeitung-u. Zbog zanimljivosti i aktuelnosti obrađene materije, redakcija je odlučila da sa člankom upozna i svoje čitaoce. Za Filatelistu ga je preveo Ivan Mele iz Ljubljane.

Istorija

Poštu, predviđenu za automatsko sortiranje, treba prvo podeliti na onu koja se može mehanički obraditi — pisma i karte propisanih dimenzija, i na onu koja se ne može mehanički obrađivati paketi i veće omotnice. Taj postupak obavlja se mu sortirn.ci. Zbog toga mehanički obradivu poštu treba mašinski pravilno složiti, tako da se marke mogu mehanički poništiti, a da se pri tome ne рог ге i adrese. Podela pošte na prvu i drugu klasu vrši se na isti način.

Da bi bila pošta pravilno umetnuta, mašina mora razlikovati prednju i zadnju stranu pošiljke.. Marka 'koju po običaju lepimo u gornji desni ugao omotnice pruža tu mogućnost. Mašina marku raspoznaje po boji koja je kontrastna u odnosu na omotnicu, ili po nekoj drugoj osobenosti koja se marki dodaje i dozvoljava električnu ili Iuminiscentnu identifikaciju. Iskustvo je pokazalo da je ovaj poslednji metod najsigurniji i, ako upotrebimo primesne tvari, i najjeftiniji. (Grafitne pruge su na markama upotrebljene 1957/58. godine da bi se isprobao električni metod, ali je sigurnost bila neprihvatljivo mala).

Britanska poštanska uprava veoma rano se morala opredeliti koja je vrsta luminiscencije najprikladnija. Kao »lumin scenciju« treba shvatiti sposobnost tvari da prihvati zrake određenog talasnog područja (najčešće ultraljubičastog) i da ih preda u drugom talasnom području (obično vidljivom). U osnovi razlikujemo dve vrste luminiscencije. Fluorescencija (istovremeni odsjaj) je neposredna pojava kod koje nastaje odsjaj u trenu, dok je tvar obasjavana, tako da posle obasjavanja nema više nikakvog odsjaja. Različite pošte izabrale su fluorescenciju za poštanski znak. Ipak, razvoj optičkih osvetljivača koji se dodaju papirima, takođe i omotnim papirima, veoma otežava sprečavanje uticaja iz ovog izvora, mada se upotrebljavaju različiti obojeni filter. Optički dejstvujući osvetljivači, kakve u mnogim zemljama upotrebljavaju za lepši izgled papira za marke, reaguje sa plavom svetlošću na ultraljubičasto obasjavanje (UV), dok tvari koje se upotrebljavaju za fluorescentno raspoznavanje reaguju sa žutom ili žutozelenom svetlošću.

Fosforescencija* (kasniji odsjaj) kod koje odsjaj ne nastaje odjedamput, pod UV obasjavanjem, već traje toliko vremena da ga

(* Reč fosforescencija ne znači opasnu tvar fosfor, već je izvedena iz grčke reči »phos« — svetlost.)

33