Филателиста

Priredio za štampu: Stručna recenzija: Miodrag R. Vuković, grupa saradnika iz Zagreba, Beograd Novog Sada i Beograda

AUSTROUGARSKA OKUPACIJA BOSNE, ı HERCEGOVINE, 1879 — 1918.

Članom 25 Berlinskog ugovora od 13. jula 1878. godine, Austrougarska je dobila pravo da upravlja oblastima Bosne i Hercegovine, a već od Juna do avgusta iste godine izvršila je mobilizaciju jednog dela svoje armije u cilju okupacije ovih oblasti.

Svakom delu armije bila je dodeljena ratna pošta, pri čemu je organizacija pošta sprovedena prema stepenu vojne hijerarhije. Pri štabovima armija formirane su direkcije ratnih pošta (Feldpostdireklion), pri korpusima ratno-poštanske uprave (Feldpostleitung), ratno-poštanske ekspoziture pri divizijama (Feldpostexpositur), a slavne ratne pošte pri manjim formacijama (Hauptfeldpost). Ratne pošte jedinica u Bosni bile su pod upravom Direkcije ratnih pošta sa sedištem u Slavonskom Brodu, a jedinica koje su nadirale u Hercegovinu iz Dal. macije Direkciji pošta i telegrafa u Zadru, sve dok 1879. u Sarajevu nije formirana C. i Kr. Direkcija vojnih pošta (K. K. Militsšrpostdirectiom). Po ulasku okupacionih trupa u pojedinim mestima otvarane su etapne pošte (Etappenpost), ratne pošte (Feldpost) i poštarnice (Feldpostsammelstelle). U prvo vreme ove pošte obavljale su saobraćaj samo za pripadnike okupacionih trupa, ali od 1. jula 1879. počinju da primaju i privatne, civilne pošiljke. Toga dana puštene su u promet i prve vrednosnice za okupiranu Bosnu i Hercegovinu, u čiji je sastav ulazio i Novopazarski Sandžak, a pošte gube mobilni karakter i iz ratnih prerastaju u stabilne, vojne pošte (Militarpost). Izuzetno su u Sandžaku, zbog njegovog strateškog značaja u odnosu na Tursku, pošte zadržale mobilni karakter ratnih pošta.

Pod okupacijom ove oblasti ostaju do 1908., kada je izvršena aneksija Bosne i Hercegovine, a područje Sandžaka vraćeno Turskoj. Konačno, krajem oktobra 1918. u Sarajevu je formirano Narodno viJeće koje proglašava ujedinjenje u Državu Slovenaca, Hrvata i Srba, a 1. decembra Država SHS i Kraljevina Srbija ujedinjenje su u Kraljevstvo Srba, Hrvata i Slovenaca.

Za vreme austrougarske okupacije u Bosni i Hercegovini od celina su korišćeni koverti, zatvorene dopisnice, dopisne i karte za naplatu dugovanja (poštanske karte sa nalogom). Osim toga, izdat je i poštanski štedionički list, koji je služio za štednju svota manjih od 1 krune. Karakter poštanskog štedioničkog lista nije u potpunosti razjašnjen, i pojedini autori, kao Paser naprimer, ne svrstavaju ga u celine.

Telegrafske primerke (potvrde o predaji telesrama) nisu celine već formulari, obzirom da je naštampana vrednosna oznaka služila samo kao cena formulara, a nije vršila nikakvu funkciju poštanskog saobraćaja.

14