Филателиста

НОВЕ ЈУГОСЛОВЕНСКЕ МАРКЕ

Редовне марке са фосфоресцентним премазом

Три нове вредности редовних марака са туристичким мотивима од 1,00; 2,10; и 3,20 динара о којима смо јавили на страни 11 прошлог броја, пуштене су у промет 24. маја. Према информацијама којима располажемо, овај датум јуеозг. неће бити посебно регистрован, . 3 SSSR обзиром да се и саме марке у нашем Каталогу наводе само у на помени, за разлику од неких страних каталога који их региструју као посебне варијанте са каталошким подбројевима.

Доплатна марка за олимпијску недељу

Уобичајена доплатна марка у корист Олимпијског комитета емитована је 2. јуна у номиналној вредности од 0,10 динара и укугљном тиражу од 6,000.000 комада. Нацрт за марку израдио је академски сликар из Београда Андрија Миленковић, а техником четворобојног офсета и у табацима од 50 комада штампао jv je „VEB Deutsche Wertpapler Druckerei” из Лајпцига.

Била је у обавезној употреби од 16. до 22. јуна 1975.

Светско првенство у кајаку на брзим водама

Поводом одржавања Светског првенства у кајаку на брзим водама у СР Македонији, ЗЈИТТ емитовала је 20. јуна једну пригодну марку од 3,20 динара у укупном тиражу од 450.000 комада.

_ Ликовна и графичка обрада марке дело је академског сликара из Београда Андрије Миленковића, а техником четворобојног офсета и у табачићима од 9 примерака штампала ју је ,„УЕВ — Рец15сће Мегтрарлег ОгисКеге1' из Лајпцига.

Истога дана Биро за поштанске марке пустиће у продају и један пригодни коверат по цени од 2,50 динара.

Стогодишњица херцеговачког устанка

У лето 1875. избио је у Херцеговини устанак против турске власти, познат под именом „Невесињска пушка", који се убрзо проширио и на Босанску крајину, делове источне Босне и Санџака, а затим и на Македонију и Бугарску. Непосредно по избијању устанка, из свих југословенских земаља које нису биле под турском управом притекли су у помоћ устаницима бројни добровољци, а посебне добровољачке формације стигле су и из Русије и Италије (Гарибалдинци). Устанак је убрзо добио такав размах да су 1876. у рат против Турске ушли и Србија и Црна Гора. По завршетку устанка и српско-турских ратова, велике силе, уплашене да би овакав развој догађаја могао да изазове знатне поремећаје у равнотежи сила, сазвале су конгрес европских сила, који је у историју ушао под називом „Берлинског конгреса", на коме је скројена нова карта Балкана. Босна и Херцеговина допале су под Аустроугарску окупацију, Македонија је остала под турском влашћу, Бугарска је била подељена на два дела, док су једино Србија и Црна Гора биле територијално увећане новим ослобођеним покрајинама.