Филателиста

Raketna pošta: Neupotrebljene nalepnice »Jug T« i »fug II«, obične, probe i sa greškama, procenjene od 3—5 Lstg. po komadu, kao i koverti sa otštampanom nalepnicom, procenjeni od 15 do 20 Lstg. (570—760 din.)

Raketna pošta: Karte i pisma sa nalepnicama »Jug I« i »Jug II«, procenjeni od 15—20 Lstg. (570—760 din.)

(H. R. Harmer Ltd., 41 New Bond str., London WIA 4EH, England. Godišnja pretplata na kataloge i liste ostvarenih cena 7 Lstg.)

FROST'S FORLAG

. Danska firma Frost's forlag ponudila je na svojoj petoj pismenoj aukciji tri lota jugoslovenskih maraka i to:

Jugoslavija: JUFIZ I ,nefalcovano, procenjeno na 45 DKr (135 din.) 1954., Fauna I, poništeno, 90 DKr (265 din.) 1956., Olimpijada u Melburnu, poništeno, 15 DKr (45 din.)

(Frost's forlag, box 26 ,2650 Hvidovre, Danmark) Кутак за нумизматику

МЕТАЛНИ НОВАЦ СРБИЈЕ 1868 — 1918.

Пише: Витомир Соколовић

Ове године навршава се сто година од како је динар уведен у Србији као новчана јединица. У њој је функционисао у периоду до краја првог светског рата, кад је у новоствореној југословенској држави уведен југословенски динар.

На српском подручју за време турске владавине није било српског националног новца као обавезног средства плаћања. То стање се продужило и у ХГХ веку, све до 1868., а дедом и до 1884. године, тј, за време првог и другог устанка и изградње независне кнежевине односно краљевине Србије.

На ужем српском подручју за време Карађорђа, кнеза Милоша, кнеза Александра и кнеза Михаила циркулисао је страни новац, и то 43 врсте, од којих 10 златних, 28 сребрних и 5 бакарних. Овај новац делио се у пракси на две главне групе: на турски и на цесарски новац, с тим што је цесарски новац обухватао како аустријски, тако и сав остали златни и сребрни новац европског порекла и сматрао се као бољи и „чистији“ у односу на турски. При томе се као главније врсте новца сматрају следећи новци: од златних — аустријски дукати, као и турска мамудија; од сребрних — талири, орлаши и крсташи, а од бакарних — турски грошеви и марјаши. Као што се из овога види, као најчешћи новац у промету тада се истицао нарочито новац аустријског порекла, а упоредо с њим, донекле, и турски новац. .

Као први новац локалног карактера који је рађен у Србији ХЛХ века може се сматрати нека врста ситног новца за поткусуривање који је тридесетих година прошлог века издавала београд-