Филателиста

SA | SVIH ТНАМА

rupe generala Džordža A.

Kastera iz sastava Зедтог konjičkog puka, koje su iz Fort Linkolna pošle u „Kažnjeničku ekspediciju” protiv pobunjenih ixndijanskih ratnika, doživele su 25. juna 1876. potpuni poraz, iz kosa je, kao jedini preživeli na američkoj strani, izašao — jedan konj. Kao i mnoge druge izgubljene bitke, amerikanci su vremenom i katastrofu generala Kastera, vrsnog vojnika, čoveka izuzeine lične hrabrosti ali i punog netrpeljivosti preba „obojenima”, na reci Malog Velikog Rosa u Momtani obojili romantičnim fonovima i pretvorili u epski mit Divljeg Zapada. Verovatno je ovaj senfimentalni momenat imao dobrog udela u određivanju cene Jednog pisma povezanog sa „Little Big Horn Expedition”, koje je engleska firma Stanley Gibbons ponudila na svojoj aukciji održanoj 5. maja u prostorijama Ratnog muzeja u Londonu. Pismo je upućeno iz Engleske jula 1876. vojniku iz sastava odeljenja E VIT konjičkog puka u Fort Linkoln, Dakota. Pismo je stiglo na odredište 3. oktobra iste godine, gde je dobilo prijemni žig i rukopisnu napomenu „Mrtav”, i bilo prosleđeno Odeljenju za poštu pogsinulih vojnika. Odeljenje je pismo vratilo pošiljaocu sa napomenom „Džon S. Hili posinuo je u bici na reci Malog Velikog Roga, Montana, 25. juna 76”. Pismo je lepo осцуапо, за јазпшп обесила Žiзоуа i rukopisnim napomenama, a procenjeno je na 500 funti sterlinga. 36

A ko ste pristalica tematskog

načina sabiranja u filateliji, ove godine imate priliku da oformite novu zbirku, koja, po svemu sudeći neće biti siromašna. Mnose zemlje sveta već su pustile u promet, a neke najavile, prigodne poštanske marke povodom stogodišnjice prvog razgovora prenetog telefonom. Znamenite reči „Gospodine Vatson dođite, potrebni ste mi”, još jednom su obišle svet, kao i onog 10. marta 1876. kada ih je Aleksandar Graham Bel, rođen u Edinburgu, izgovorio u mikrofon u jednoj sobi kanadskog grada Badek, a njegov asistent Tomas Vatson čuo preko slušalice u susednoj. Dve godine kasnije, Bel je konstruisao svoj prvi telefon za opštu upotrebu, koji je svojim oblikom potpuno opravdavao naziv „Vilijemov kovčeg” ı radio na principu lokalne baterije. Dalji tehnički razvoj telefona tekao je vrlo brzo, i Drvobitni model doživeo je više Ppromena dok nije konačno dobio današnji uobičajeni oblik stonog ili zidnog aparata. Nažalost, mada bogat, filatelistički materijal povodom stogodišnjice uređaja bez koga se danas gotovo i ne može, nije previše ni raznovrstan ni origi-

Telephone Centennial USA

nalan. Nacrti maraka uglavnom se svode na reprodukcije muzejskih primeraka telefona. Marka izdata u SAD izdvaja se po jednostavnom ı elegantnom rešenju, meksička marka izvesnom originalnošću, a jedino je emisija engleske pošte u potpunosti okrenuta današnjici, ulozi telefona u savremenim uslovima života i rada.