Филателиста

А. Петков

живот ПОСВЕЋЕН МУЗИЦИ

Добри Христов Иванов је рођЂен 14. децембра 1975. г. у Варни. Једна страсна унутрашња неопходност незадржљиво гура младог човека ка музици и од ређује линију његовог интелектуалног развитка кроз цео живот. Чим је завршио гимназију, он постаје учитељ. У исто време прави и своје прве покушаје у музици, стварајући своје прве песме. Школа се је показала као незадовољавајући терен за истицање младог музичког педагога. Он диригује хором „Гусла" у Варни и отада су и његови први опуси — руковет песама за хор „Љиљана мома убава", „Пусте моме жеравненке".

Судбоносан корак у његовом развитку је његова одлука да се школује код великог чешког композитора А. Дворжака. Четири године (1900—1903), у току којих је био под утицајем великог композитора као и атмосфера слободољубивог Прага са својим музичким традицијама, стварају и изграђују у њему представу O идеалу композитора, блиског народном — музичком стваралаштву, за којим он неодступно трага и обликује у свом стваралаштву у току читавог свог живота. Добри Христов са Ha дипломском концерту представља са две соло песме и свитом за оркестар „Балкански звуци", које сам диригује и које је компоновао у духу бугарске народне музике.

Прве године после повратка у Бугарској су обележене значајним успехом: побеђује на конкурсу у вези откривања Народног позоришта у Софији са својом програмном увертиром „Ивајло". Затим остаје у престоници и служи као учитељ у музичкој школи, а од 1930. г. и као професор у Музичкој ака-

демији, постаје дописни члан Бугарске академије наука. После стварања крупног музичког наслеђа и значајног дела у својству музичког педагога и публицисте, он умире 20. јануара 1941. г. ускоро после прославе 45-годишњег јубилеја његовог рада.

Стогодишњица од рођења и 35-тодишњица од његове смрти су довољан период за оцену једног стваралаштва. Дела Добри Хрјстова су сјајно издржали суд времена и заузела су достојно место у бугарској националној култури.

Читав живот и стваралаштво Добри Христова извајали су његову фигуру као крупног музичког енциклопедисте — композитора, педагога, истраживача, публицисте и друштвеног радника.

У песмама је његова моћ композитора, упознао до дна народно музичко стваралаштво. Са својом простотом и доступношћу, садржајем иритмом његове песме, најближе су оационалном фолклору. То је не само због њихове музичке трактовке, а и због карактеристичног за народне песме оптимистичког погледа на свет, здравог хумора,